Планете Сунчевог система први пут пред фото-апаратом

Научници можда више не виде Плутон као планету, али је без обзира на све, он је био последњи неистражен свет Сунчевог система. Најбржа свемирска летелица која је икада напустила Земљу, остварила је свој циљ у уторак.

Сонда „Нови хоризонти“ лансирана је 19. јануара 2006. године и хрлећи кроз свемирска пространства брзином од 34.000 миља на сат (54.700 километара на сат) тек пре неколико дана приближила се на 12.500 километара од површине Плутона.

На путу до нашег „најдаљег камена од Сунца“, летелица је прешла три милијарде миља (4,83 милијарде километара)!

Прве мисије са задатком да се прибаве фотографије небеских тела снимљене у свемиру подразумевале су пут од тек 65 миља (око 105 километара) или 6.118 (9.850 километара) када су пред објективом биле Земља, односно Марс.

Прве фотографије „чланова“ Соларног система изазивале су велику пажњу јавности закључно са сликом коју је недавно направила летелица „Нови хоризонти“ када је била удаљена од Плутона 476.000 миља (766.000 километара), пише портал newrepublic.com.

Првa фотографија из свемира стигла је много пре „Спутника“, Нила Армстронга и мисије „Аполо“.

Давне 1946. године, 24. октобра, група војника и научника лансирала је ракету "V-2" са причвршћеним фото-апаратом. Висина коју је достигла била је већ поменутих 105 километара изнад Земљине површине. Из остатака летелице и челичне кутије која је штитила апарат извучене су прве фотографије Земље снимљене из свемира.

Тачно пола века пре него што су стигле прве слике Плутона, 14. јула 1965. године, „Маринер 4“ је ушао у историју као прва летелица која је обезбедила слике небеског тела које није Земља. Снимљено је више од 1.300.000 километара квадратних површине Марса.

„Маринер 10“ је пут свемира кренуо 3. новембра 1973. године да би истражио атмосферу и соларне ветрове Венере.

Коришћени су ултраљубичасти филтери како би се овековечила комплексност облака, а удаљеност од површине планете била је 5.770 километара.

Након тога, летелица се упутила ка Меркуру и, у марту 1974. године, ушла у орбиту планете. Настало је укупно 2.800 историјских фотографија.

Наса је 5. септембра 1977. године закорачила даље лансирањем „Војаџера 1“. Легендарна свемирска летелица је у јануару 1979. године забележила прве фотографије Јупитера.

Квалитет снимака био је знатно унапређен па су научници пред собом убрзо имали детаљне фотографије вулканских ерупција са те планете.

„Војаџер 1“ наставио је пут Сатурна и чувени прстенови гасовитог џина негде у новембру 1980. године нашли су се пред објективом. План да обиђе и Уран, Нептун и Плутон срушен је када је гравитација Сатурновог месеца Титана пореметила путању летелице.

„Војаџер 2“, који је лансиран пре „Војаџера 1“, али је стигао на неке од дестинација после њега, Урана се домогао у јануару 1986. године, направио фотографије плавог џина захваљујући којима је откривено 11 његових месеца.

Три и по године касније сонда „Војаџер 2“ нашла се довољно близу леденог Нептуна и у августу 1989. године овековечена је планета, као и његова Велика тамна пега, за коју се верује да више не постоји.