Нове фотографије Плутона, Харона и Хидре - ледене планине и Мордор!

Научници полако скидају вео мистерије са једног од најтајанственијих делова Сунчевог система. На дуго искчекиваној Насиној конференцији за новинаре објављене су најновије фотографије које је направила сонда „Нови хоризонти“ током јучерашњег пролетања поред Плутона.

Фотографије откривају екваторијални предео Плутона са запањујућом прецизношћу. Младе планине, тек 100 милиона година старе, уздижу се 3,5 километра у висину и још расту, објашњава Џеф Мур из тима „Нови хоризонти“ задуженог за геологију и геофизику.

Читав регион, научници сматрају, још је геолошки активан. Своје претпоставке о младости планина Мур и његове колеге темеље на мањку кратера, пошто се овај предео разликује од остатка Плутона, чија је површина препуна кратера од удара мањих свемирских тела.

„Ово је једна од мајмлађих површина коју смо видели у Сунчевом систему“, истиче Мур.

За разлику од других ледених сателита џиновских планета, Плутон не може да се загреје гравитационом интеракцијом са већим планетарним телима, тако да је неки други процес одговоран за стварање планинског рељефа.

Планине су највероватније сачињене од леда. Упркос томе што метан и азот прекривају највећи део површине, ти материјали нису довољно снажни да формирају планине. Уместо тога, потребан је чвршћи, крући материјал, па су планине највероватније сачињене од леда, наводи Бил Макинон из тима „Нови хоризонти“ и професор на Универзитету Вашингтон.

Фотографије су направљене сат и по времена пре најближег приласка сонде Плутону, када је летелица била удаљена 770.000 километара од површине. Упркос томе, на њима се јасно разазнају структуре мање од пар километара површине.

Најновији спектрални инфрацрвени снимак открио је и огромне количине залеђеног метана на површини. 

Харон

Запањујући детаљи откривени су и о Харону, Плутоновом највећем сателиту. Фотографије направљене са удаљености од 466.000 километара откривају огромне литице које се пружају више од 1.000 километара.

То сугерише масивно пуцање Харонове коре, највероватније изазвано унутрашњим процесима. У горњем, десном ћошку дуж ивице, налази се кањон за који се процењује да је дубок између седам и девет километара.

Научници су такође зачуђени мањком кратера на Харону. Иако је добро осветљен у тренутку фотографисања и топографија је јасна, релативно мало кратера се може видети, што их наводи на закључак да је Харонова површина релативно млада, односно да је „скоро“ поново обликована геолошком активношћу.

На Хароновом северном поларном пределу види се јасна тамна мрља, што је највероватније знак да постоје резерве неког тамног материјала. Научници су мистериозни регион већ назвали Мордор (краљевство Мелкора и Саурона у Средњој земљи Џ.Р.Р. Толкина), а много више ће знати када пристигну и остале фотографије и када их буду детаљно анализирали.

Још једна занимљива чињеница. Харонов пречник износи 1.200 километара, два пута мањи од Плутоновог. Са око 10 одсто масе Плутона, има довољно привлачне снаге да гравитационо утиче на своју планету и да помери заједнички центар масе између Плутона и себе. То је такође случај и са Јупитером и Сунцем.

То не чини Харон само највећим сателитом у односу на свог „родитеља“ у Сунчевом систему, већ чини и чврст аргумент научника да прогласе Плутон-Харон првим бинарним патуљаским планетарним системом.

Хидра

Откад је откривен 2005. године, Плутонов сателит Хидра није био ништа друго до једва видљива замагљена тачка на небу. Нови снимци показали су небеско тело неправилног, кромпирастог облика.

Са резолуцијом од три километра по пикселу, „Нови хоризонти“ су открили да су димензије ситног сателита 43 са 33 километра.

Као и што је случај са Хароном, Хидрина површина је највероватније прекривена ледом. Међутим, унутар Хидриног светлог тела постоји тамнији, кружни предео.

„Сонда Нови хоризонти нам је коначно открила основне физичке особине Хидре“, рекао је Хал Вивер, шеф тима за „Лори“, један од инструмената за снимање на сонди, додајући да ће се још више видети на фотографијама које тек треба да стигну.