Судбина ћерки Немца који је волео Јеврејку

Познат као човек који је одбио да нацистички салутира приликом поринућа брода „Хорст“ у хамбуршком бродоградилишту, Аугустова трагична судбина оставила је многе људе без речи и сузама у очима.

Аугуст и Ирма ипак су стигли да оставе неки траг - две ћерке, Ингрид и Ирену. Књига Die Vormundschaftsakte 1935-1958: Verfolgung einer Familie wegen "Rassenschande", коју је Ирена објавила 1996. године објашњава како је текла судбина две сестре и ћерке забрањеног пара.

Ингрид Еклинг (после рата узела је очево презиме Ландмесер), рођена је 1935. године, пар месеци пре усвајања Нирнбершких закона па је класификована као полутанка (Mischling).

То јој је помогло да избегне прогон Јевреја, а рат је провела код баке са мајчине стране.

Са друге стране, њена сестра Ирена, рођена 1937. године, није била те среће. Заведена као Јеврејка по рођењу, Ирена је морала стално да носи идентификациону картицу и жуту звезду на одећи.

Након периода у сиротишту, где је физички злостављана, Ирену је усвојила породица Краусових 1940. године, а годину дана касније прешла је у породицу Проскауер. Тада је незванично преименована у Рени Проскауер.

У то време, њен очух Ервил Проскауер, који је такође био Јевреј, одведен је на принудни рад. Када је имала пет година, 1942. године, одведена је са групом јеврејске сирочади и послата у логор.

Међутим, током пребацивања деце, неко из гомиле је зграбио мали Ирену и одвео је у непознатом правцу. Она је једина која је преживела рат од целе групе. Убрзо је тајним каналима пребачена у Хамбург где је сакривена у болничко крило, а у то време њена јеврејска идентификација је „изгубљена“.

Уплашена за њену судбину, госпођа Проскауер отишла је у Хамбург и пребегла у Бранденбург, где су се до краја рата скривале. Чак ни њен муж Ервил није имао појма где му је жена отишла. Након рата, Проскауери је никада нису званично усвојили због размирица унутар породице.

Када је порасла пронашла је своју сестру са којом је дуго истраживала шта се десило са њиховим родитељима.

Ирена је 1996. године издала књигу Die Vormundschaftsakte 1935-1958: Verfolgung einer Familie wegen "Rassenschande" (Прогон породице због скрнављења расе). У књизи је описана трагична прича њене породице, а све је поткрепљено великим бројем докумената, писама и фотографија.

Једна од фотографија је и она на којој њен отац пркосно држи прекрштене руке окружен руљом која изводи нацистички поздрав (Sieg Hail).