Пронађен праисторијски „швајцарски нож“

Професор Ран Бакрај и његова два студента Наташа Солоденко и Андреа Жупанчић са Универзитета у Тел Авиву недавно су завршили анализу ручне секире и стругалице, које су потпуно промениле мишљење о умешности праисторијског човека у изради оруђа и обради убијеног плена.

Истраживање, иначе, представља први научни доказ о софистицираности палеолитских оруђа и обради меса каменим оруђем.

„Постоје три дела слагалице. Повећање људског мозга, прелазак на исхрану месом и способност да развију напредну технологију да би могли да удовоље својим новим биолошким потребама. Развој технологије обраде камена био је велики пробој у људској еволуцији. Разбијање и даље обрађивање камена како би са њим касапили и секли животињско месо представља кључни биолошки и културолошки тренутак“, објашњава Баркај.

Према његовим речима, код налазишта Ревадим пронађени су пола милиона година стари животињски остаци, укључујући ребро слона које је прецизно очишћено каменим оруђем.

„Поред остатака пронађена је камена секира и оруђа за стругање меса са кости, на којима су пронађени остаци животињске масти. Зато смо сигурни да су на лицу места обрадили леш и касапили месо“, истакао је израелски професор. 

До сада су археолози само теоретисали и претпостављали да су праисторијски људи обрађивали месо каменим оруђем, а сада постоји и доказ.

Оно што је научнике изненадило јесте колико су пронађена оруђа била прецизна, напредна и ефикасна. Они су рекреирали та оруђа од новијих материјала како би их испробали у пракси и схватили да имају посла са „праисторијским швајцарским ножем“.

Камена секира у стању је да сече и ломи кости, јаке хрскавице и прецизно одваја кожу. Тање и деликатније оруђе за стругање коришћено је за одвајање крзна и животињске масти од мишићног ткива.

„Праисторијски људи нису ништа бацали. У случају кад пронађу слона, морали су да буду веома умешни у коришћењу ових оруђа како би обрадили кости, месо, сало и кожу“, навео је Баркај.