Месец има девет кора

Постоји најмање девет слојева испод Месечеве површине, а истраживачи верују да су настали под дејством древне лаве која се мешала са лунарним тлом, реголитом, растреситим материјалом насталим од стена.

Кинеска летeлица „Чанге-3“ спустила се на Месец у децембру 2013. заједно са малим луноходом „Јутуом“, или „Зецом од жада“, чији је задатак да проучава Месечево тле.

Након шетње у дужини од 114 метара по површини Месеца, „Јуту“ се зауставио близу једног кратера, у области под називом Mare Imbrium.

За разлику од места на која су од 1969. до 1972. слетале Насине мисије „Аполо“ и других локација које су походили лендери из совјетске ере, та област је млађа и поседује комплексну површинску структуру, навео је Лонг Сjао, истраживач са Кинеског универзитета геонауке у Вухану, у чланку објављеном у часопису Science.

„Месечева геолошка историја је далеко комплекснија него што смо претпостављали“, истакао је кинески научник.

Први подаци указују да су ерупције лаве најмање пет пута прекривале Имбријумску долину, формирајући слојеве базалтне стене у дубини од око једног километра.

„Јутуов“ радар је детектовао пет слојева лаве у горњих 400 метара Месечевог тла.

„Врло је вероватно да је било неколико вулканских ерупција чија је лава прекрила долину на већим дубинама“, објаснио је Сјао, додајући да су добијени резултати први детаљни подаци о месечевој површини.

„Током мисија 'Аполо', реголит је бушен на свега три метара дубине“, подсетио је Сjао.

„Слојевите структуре нам говоре да су касније вулканске активности биле различитог типа. То такође значи да су променљиви елементи знатно утицали на завршну фазу историје нашег месеца“, закључио је кинески истраживач.