Машина из филма „Игра кодова“ доступна публици

Нова изложба бостонског Музеја Другог светског рата зове се „Највећа тајна међу тајнама Немачке: 'Енигма' машине за кодирање“, и сматра се највећом јавном изложбом справа за енкрипцију које су нацисти користили на сваком нивоу војне комуникације - од оног најбаналнијег до нивоа врхунске тајновитости, преноси Бета.

Међу девет изложених машина налазе се и две које посетиоци могу да користе за шифровање и дешифровање сопствених порука.

Оснивач музеја, историчар Кенет Рендел, рекао је да само Национална безбедносна агенција САД (НСА) поседује више машина „Енигма“ него што је у Бостону тренутно изложено.

Према његовим речима, НСА има 50 „Енигми“ и позајмљује их музејима широм Америке.

„Али, ово је једина изложба на којој заправо можете да додирнете те машине и да управљате њима“, рекао је Рендел Асошијејтед пресу у телефонском интервјуу.

Оно што је изложено у Бостону, многи залуђеници за историју сматрају једном од најсвеобухватнијих збирки артефаката из Другог светског рата на територији САД.

Према Ренделовим речима, филм Игра кодова, са Бенедиктом Камбербачом и Киром Најтли у главним улогама, можда искривљује неке чињенице и напумпава драму, али и даље у многоме приказује истину у вези са савезничким напорима да се пробије у софистицирани систем нацистичких кодираних комуникација за време Другог светског рата.

Рендел је рекао да највеће достигнуће филма јесте упознавање нових генерација с најважнијим ратним доприносом британског математичара и научника Алана Тјуринга, и приказ легендарне сложености нацистичких машина за шифровање и дешифровање.

„Права је штета што многи који су у филму приказани нису доживели да виде своје приче испричане у јавности“, казао је Рендел.

Он је рекао да филм указује на важност „интелектуалне стране“ ратовања, то јест на то како су се технологије, попут компјутера, радара, авионских мотора и пластике, развијале и усавршавале током ратних година.

У вези с пробијањем система шифровања, Рендел је оценио да су нацисти временом или постали сувише убеђени да нико не може тај систем да провали, или су једноставно постали неопрезни.

„Људска природа је заиста крупан фактор. Пошто је (та технологија) требало да буде непробојна, људи су се опустили“, рекао је Рендел.

Тјуринг, који је умро 1954. године од тровања цијанидом због прогањања којем је био изложен јер је био хомосексуалац, нашироко се сматра утемељивачем компјутерске науке. Његов рад довео је до развоја концепата каква је вештачка интелигенција.

Филм Игра кодова номинован је за Оскара у осам категорија, укључујући номинацију за најбољи филм.