Научници чекају „сузи“, па отварају шампањац

Ново унапређење даће Хадронском сударачу много више енергије, што ће омогућити научницима да спроводе експерименте у којима се надају да ће се појавити суперсиметрична честица.

„Велико откриће могло би да се деси до краја ове године. Не можемо тачно да прогнозирамо, али ако будемо имали среће можда и до краја лета“, каже професорка Бет Хајнеман, портпаролка „Атласа“, једног од великих детектора честица на сударачу.

Према њеним речима, научна заједница сматра да смо на прагу проналажења нечега револуционарног, слично као када је први пут откривена антиматерија.

„Пронашли смо антиматерију почетком прошлог века. Можда ћемо сада пронаћи суперсиметричну материју“, истиче она.

Суперсиметрија је додатак уобичајеном научном моделу којим се објашњавају основе честица и њихове међусобне интеракције. Евентуално откривање „сузи“, како јој тепају научници, попунило би неке рупе у тренутном научном моделу и створило основ за уједињење природних сила.

Све честице у уобичајеном моделу морају да имају партнере зване суперчестице, које још нису опажене у лабораторијским условима.

Примера ради, фотон, честица која чини светлост, има своју партнерску честицу звану фотино. Кварк, градивни елемент протона и неутрона, такође има свог партнера по имену скварк.

Међутим, док је уређај у Швајцарској сударао материју пре унапређења, ниједан знак ових суперчестица није забележен, што је делимично разочарало научнике. Сада, месец дана пред поновно пуштање у погон са свим унапређењима, оптимизам се вратио, а стручњаци сматрају да ће овај пут пронаћи „сузи“.

Хадронски сударач располагаће са два пута више енергије, што ће омогућити да приликом сударања честица открије глуино честице - суперпартнере глуона, који повезује кваркове унутар протона и неутрона.

Детектори Хадронског сударача не би их директно открили, већ би пратили њихово распадање. Након распадања требало би да остану најлакше и најстабилнија суперчестице, познате као неутралини.

Истраживачи претпостављају да они чине тамну материју. „Ово би потресло свет. За мене би било још значајније од открића Хигсовог бозона“, истиче Хајнеман.