Самурај данашњице – службеник који је заштитио пореске обвезнике

Фасцинантна савремена прича о борби за част и о саможртвовању за добробит шире заједнице долази из бирократских редова јапанског града Осаке.

Шеф Туристичке организације Осаке Куњио Кано уплатио је у буџет свог града 27 милиона јена (200.000 евра) сопственог новца да би ублажио „зјапећу“ рупу која је у њему настала услед неуспеха музичких догађаја за чију организацију је била одговорна његова канцеларија.

Туристичка организација Осаке је тело којим управља градска влада и које се финансира од пореза грађана.

Она је забележила губитак од преко 800.000 евра када је прошлог пролећа пропао њен покушај да успешно организује две велике међународне музичке приредбе.

У априлу прошле године Осака је била домаћин великог међународног џез фестивала који је 2012. године, као УНЕСКО амбасадор добре воље, покренуо славни амерички џез музичар Херби Хенкок.

Тај фестивал се сваке године одржава у другој земљи на новоустановљени Међународни дан џеза 30. април, са циљем да се промовишу мир, дијалог и сарадња између различитих народа и вера.

Након Њујорка и Истанбула, Осака је била трећи домаћин, а част да организује фестивал чији су покровитељ Уједињене Нације стекла је потукавши пет конкурената из иностранства.

То је био први велики пројекат који је Каноова организација подузела након свог оснивања у 2013. години.

Победа на међународном конкурсу опила је амбициозне туристичке раднике Осаке, па и самог градоначелника, па су они у сусрет великом музичком догађају медијима изјављивали како желе да свету покажу да у Јапану постоји још један град који вреди исто колико и Токио.

Осака има мало туристичких атракција у поређењу са оближњим Кјотом, древном престоницом која је препуна дивних храмова, и знатно заостаје по туристичкој посети за главним градом Токиом, па је локалној управи и услужном сектору у Осаки веома стало до тога да створе садржаје који би генерисали већи приход.

Сам Кано најавио је да ће тај џез фестивал бити први у низу, почетак нове традиције која ће од Осаке направити један од највећих центара џеза у Азији.

Туристичка организација Осаке, највећег града у западном Јапану, зато је поред двочасовног концерта који је окупио 30 светски познатих џезиста, тада испланирала и одржала низ других мањих пратећих догађаја попут свирки младих музичара и изложби фотографија, што је све увећало трошкове.

Такође, потписала је уговор за набавку опреме и запошљавање особља, те спровела рекламну кампању за одржавање два велика поп концерта непосредно пред џез фестивал, који је требало да окупи јужнокорејске, тајванске и домаће музичке звезде.

Финансијски фијаско и одбрана образа

Међутим, ти поп концерти отказани су у последњем тренутку, јер је главни бенд, јужнокорејски „Бангтан бојси“, одустао од учешћа због велике трагедије у својој земљи, где је у поморској несрећи живот изгубило више од 300 људи, углавном средњошколаца који су се бродом запутили на екскурзију.

Поред тога, ограничење у дистрибуцији карата за џез концерт које је наметнуо УНЕСКО и релативно мало интересовање такође су имали негативан утицај, па је Канова организација успела да прода свега нешто више од 20 одсто планираног броја карата.

Туристичка организација је тако, уместо милион и сто хиљада евра, од карата приходовала једва нешто више од 250.000 евра. Фијаско је употпунила чињеница да је публицитет који је град добио услед тог неуспеха надмашио извештаје о самом концерту који је предводио Херби Хенкок.

Остало је питање како покрити губитак и сачувати образ, а градским властима, које су у прошлости имале неколико колосалних инвестиционих промашаја, претило је ново распеће у медијима због неодговорног баратања новцем пореских обвезника.

И тада је, попут самураја, своју личну и част градске бирократије коју представља одбранио Кано, не тако што је распорио утробу и жртвовао свој живот, како су то некада чинили ти поносни јапански ратници, већ тако што је отворио своју кесу с новцем и жртвовао своју животну уштеђевину.

За суму коју је он положио на „свети олтар“ градског буџета у Осаки може да се купи мањи стан, тако да је 70-годишњи Кано, практично, уложио кућу да би спасао пореске платише од тужног и ироничног исхода у којем би новац који су зарадили, уместо за школе, болнице и старачке домове, отишао за покривање дефицита преамбициозног пројекта из области забаве без којег се може.

Остатак губитка, нешто више од 600.000 евра, биће надокнађен из будућих прихода од других комерцијалних догађаја и пројеката градске управе, тако да неће бити захватања у буџет у који се слива новац од пореза који плаћају грађани.

Узоран пример, али и потенцијална претња

Куњио Кано показао је поштење и интегритет и, преузевши одговорност за лоше планирање, дао другим бирократама пример како се треба односити према имовини грађана.

Нажалост, грађани, иако вероватно дубоко у срцу захвални што рачун за неуспелу фешту неће бити испоручен на њихову адресу, у својим коментарима на друштвеним медијима реаговали су релативно хладно.

Град Осака има јавни дуг од више десетина милијарди евра због улагања у неисплативе мегапројекте у области инфраструктуре и његови становници су већ уморни од прича о новим чудима која треба да му донесу изненадни просперитет.

И док су неки кратко прокоментарисали да бирократе треба да поступају управо тако како је учинио Кано, други су хладно приметили да, судећи према његовој бившој каријери у области банкарства, он има више него довољно новца за такав чин.

Чак је било и оних који су забринуто упозорили да свим запосленима прети неизвесна судбина ако његов пример постане уобичајена пракса и компаније почну да очекују од својих запослених да плаћају из свог џепа за неочекиване несреће које су задесиле фирму.

Куњио Кано, самурај данашњице, који је свог властелина, градоначелника Осаке, својом жртвом поштедео од експлозије народног гнева, ових дана поново је у јапанским медијима због своје најаве да ће и овог пролећа његова организација уложити новац у одржавање другог џез фестивала у Осаки.

Он тврди да је његов град колевка џеза у Јапану, где је таква врста музике заживела још двадесетих година прошлог века, те да ће фестивал овог пута сигурно успети и у економској сфери.