Јапан, земља стогодишњака

Јапан ће 2050. године имати око 1,82 милиона стогодишњака и они ће вероватно чинити чак 21 одсто укупне светске популације стогодишњака, показују најновије процене Демографског института Универзитета Њихон из Токија.

У 2013. години просечни животни век жена у Јапану је износио 86, а мушкараца 80 година, док се у дубокој старости од сто или више година живота налазило чак 51.797 људи, од чега су само једна седмина били мушкарци.

Најновије пројекције поменутог института предвиђају да ће Јапан у следећој деценији постати светски лидер по броју стогодишњака и да ће ту фантастичну титулу задржати све до 2084. године, упркос томе што ће његова укупна популација бити знатно мања од кинеске, индијске или америчке.

Тренутно, највећи број стогодишњака на свету имају САД – према подацима из 2010. године, више од 53.000, што је незнатно више од Земље излазећег сунца, иако је укупна популација САД три пута већа од јапанске.

Ниска стопа смртности као медицинско и економско постигнуће

И мада у домаћој и страној јавности влада уверење да је најважнији фактор иза дуговечности Јапанаца њихова здрава исхрана, која се традиционално састоји од рибе, поврћа и пиринча, подаци указују на то да је број стогодишњака у Јапану почео експоненцијално да расте од краја шездесетих, након што је у земљи почела да се осећа добробит од увођења универзалног здравственог осигурања и од високог економског раста који је довео до наглог богаћења државе и становништва.

Наиме, у 1950. години у Јапану је живео само 101 стогодишњак, а и петнаест година касније, средином шездесетих, тај број је износио релативно скромних 148. Међутим, од друге половине шездесетих почиње осетан пад стопе смртности и раст броја стогодишњака, пре свега захваљујући развоју здравственог система који је сузбио највећи тадашњи узрочник смрти – туберкулозу, као и друге инфективне болести.

Почетком осамдесетих, на врхунцу своје економске моћи, Јапан је остварио најнижу стопу смртности у свету, која се и дан-данас смањује. Од 1990. године, број стогодишњака у Земљи излазећег сунца се, просечно, удвостручи сваких шест година. Стогодишњаци су тако сегмент јапанске популације који у последњих четврт века највише расте.

Друга страна медаље

Иако је продужетак просечног животног века велики циљ целог човечанства на чијем остварењу раде милиони научника и лекара, он, скупа са падом наталитета, узрокује драматичне структурне промене у друштву и економији. Под условом да влада не дозволи већи уплив странаца, процењује се да ће популација Јапана, која сада износи 128 милиона, до 2060. године пасти на свега 86 милиона, када ће више од 40 одсто становништва бити старије од 65 година.

То ће имати огромне последице по економију те државе када су у питању обезбеђивање неопходне радне снаге и финансирање и функционисање пензионог и здравственог система, јер ће у наредним деценијама трошкови за лечење све бројнијих старих особа експоненцијално расти, а број радно способних који врше уплате у пензиони и здравствени фонд континуирано падати.

Дужи живот значи и већи физички и психички притисак на потомство, нарочито жене у четрдесетим и педесетим годинама живота које најчешће на себе преузимају терет бриге о болесним и непокретним старим родитељима.

У Јапану је већ сада 26 одсто становништва старије од 65 година, а 2005. године у тој земљи је, први пут од када је 1899. године почело вођење статистике о наталитету и смртности, више људи умрло него што се родило.

Наде за будућност

Ипак, економски ефекти старења популације могу се ублажити кроз побољшање здравља, што би старим особама омогућило дужи радни век, кроз повећање продуктивности рада, аутоматизацију производње и услуга и отварање земље већој имиграцији из иностранства.

Терет старања о болесним родитељима поодмакле доби, поред специјализованих институција, у будућности би могли да олакшају и медицински роботи.

Даљи напредак у генској терапији и другој медицинској технологији, као и у еколошки чистим индустријским технологијама, могли би да у будућности знатно унапреде здравље и квалитет живота у дубокој старости, па би живот у другој половини овог века у Јапану, па и другим земљама где популација брзо стари, могао да буде довољно пријатан и удобан да армија од близу два милиона његових будућих стогодишњака у њему и стварно ужива.