Мона Лиза – портрет Да Винчијеве мајке?!

Анђело Паратико је провео последњих 20 година живећи у Хонгконгу и истражујући везе између његове домовине Италије и Кине у последњих петсто година.

Господин Паратико је рекао да ће се документација коју је открио током две године истраживања о италијанском уметнику Леонарду да Винчију наћи у његовој најновијој књизи: „Леонардо да Винчи – кинески научник изгубљен у ренесансној Италији“.

Књига, која би требало да буде објављена идуће године, открива доказе који повезују Да Винчија и Далеки исток.

За кинески Morning Post господин Паратико је рекао: „Ја сам прилично сигуран да је Леонардова мајка била са истока, али да би се уверили у то, морамо да користимо метод дедукције“.

„Један богати клијент Леонардовог оца је имао роба по имену Катарина. Након 1452. године, која је година Леонардовог рођења. Она је нестала из докумената. Више није радила тамо“, додао је историчар.

Да Винчијев отац је био нотар, а верује се да се његова мајка звала Катарина и да је била сиромашна мештанка.

Али по најновијим открићима господина Паратика, она је највероватније била робиња. „Током ренесансног доба, земље попут Италије и Шпаније биле су пуне робова који су дошли са Истока“, тврди Анђело и додаје да постоје одређени аспекти Леонардовог живота и рада који га доводе у везу са земљама Истока.

„На пример, чињеница да је писао левом руком, с лева на десно, као и да је био вегетаријанац, што није било уобичајено. 'Мона Лиза' је вероватно портрет његове мајке, као што је тврдио Сигмунд Фројд још 1910. године. На полеђини 'Мона Лизе' постоји кинески пејзаж и чак њено лице изгледа кинески“, истакао је Италијан.

Господин Паратико верује да је једини начин да се мистерија реши – ексхумација неког од Да Винчијевих рођака у Фиренци и узимање његовог ДНК.

Анђело Паратико написао је неколико романа, укључујући „Бена“, у којем се појављује млади Џејмс Бонд, послат да убије Бенита Мусолинија, како би се домогао писама која су размењивали диктатор и британски премијер Винстон Черчил.

Његова најновија књига је енглески превод латинског рада, цара Нерона писаног у 15. веку.