Тајну доброг брашна чувају старе воденице – у чему је разлика

Воденички точак на Великопланској реци окреће се још само у домаћинству Милетића, који су наставили породичну традицију дугу више од једног века.

„Од почетка до данашњег дана она је у функцији. Смањио се народ, смањила се мељава. Како су почели млинови да раде и врше размену пшенице за брашно онда је све мање млело", рекао је воденичар из Велике Плане Живорад Милетић.

Живорад истиче да је предност оваквог начина производње хладно и споро млевење, код кога не долази до прегревања брашна и на тај начин чувају се хранљиви састојци, а брашно садржи мање угљених хидрата и шећера.

Од таквог брашна праве се традиционални специјалитети.

„Правим обично проју, качамак исто, цицвара пројана и то исто правимо, мало више сира и кајмака", рекла је Зорица Милетић.

Тајну доброг брашна чува и воденичар Света који верује да кукуруз самлевен на камену који покреће снага воде са Копаоника има посебан укус, зато се нада да ће и будуће генерације наставити породичну традицију.

„Ја сам четврта генерација у мојој фамилији Вукадиновића која је успела да одржи ову воденицу у животу да ради. Некад, пре Другог светског рата постојало је 45 воденица од Куршумлије до границе са Косовом и Метохијом. Сад је остала само она једна која је у животу и ради, и трудимо се да пренесемо на наше млађе, да и они наставе тим путем", исричао је Света Вукадиновић из Врела код Куршумлијске Бање.

Топличке воденице некада су биле саставни део пејзажа и сеоске архитектуре, ушушкане међу багрењем, тополама, врбама и јабланима.

Данас, иако не раде, већина воденица је у аутентичном природном амбијенту, па као такве могле би да употпуне туристичку понуду овог краја, где само у Пролом, Луковској и Куршумлијској Бањи годишње борави више од стотину хиљада туриста.