Пиво, зар је амбалажа толико битна?

Једна од највећих разлика између стаклене и пластичне амбалаже – друга је много порознија од прве, која боље задржава кисеоник и угљен-диоксид.

Лаичким речником то значи да ће газирана пића дуже задржати своју главну карактеристику у стакленој амбалажи, зато што ће угљен-диоксид у њој много дуже остати заробљен него у пластичног флаши.

Друга предност стакла је што хемијски не утиче на оно са чиме долази у контакт, што значи да укус хране или пића из стаклене амбалаже остаје аутентичан и неизмењен.

Пластика, с друге стране, има хемикалије које могу да доспеју у пиће и промене његов укус. Примера ради, ПЕТ амбалажа у пиво избацује, између осталог – антимон.

Када се складишти на собној температури или у некој хладнијој просторији, антимон је у прихватљивим количинама, али што је температура већа и ниво антимона у пићу расте.

Зато у пиву у пластичној амбалажи, које је стоји ван фрижидера или на сунцу у летњим месецима, ниво антимона може да буде прилично висок.

Слично као стакло, и алуминијум скоро да не пропушта кисеоник и угљен-диоксид, па је такође савршен за паковање пива и газираних пића.

Међутим, за разлику од стакла, алуминијум не сме доћи у додир са пићем због штетних материја, али се зато унутрашњост конзерве премазује специјалним полимером, који смањује ризик од тога.

Предност алуминијумске амбалаже – она не пропушта светлост, а познато је да се мења квалитет пића које је дуго изложено сунцу. Баш зато се користи обојена стаклена амбалажа јер боље штити пиће од сунчевих зрака.

Без обзира на то што је могуће направити пластичну амбалажу која боље штити пиће, таква пластика би била много тежа за рециклирање од уобичајене ПЕТ амбалаже.

Још један проблем са пластичним флашама – не могу да издрже процес пастеризације. Након што се пиво направи и спакује, оно пролази кроз машину која га прска кључалом водом којом се загрева течност и убијају преостали микроби који су преживели процес врења.

Тако пиво постаје безбедно за пиће и знатно му се продужава рок употребе.

И док су стаклене флаше и алуминијумске конзерве довољно отпорне да издрже такав третман, пластична амбалажа се савија. То значи да цео процес мора да се прескаче или да се прави дебља и отпорнија пластика, која би била скупља, што произвођачи желе да избегну.