Карабињери, 200 година историје

Становници Апенинског полуострва ће на питање зашто имају две организације за одржавање јавног реда и мира рећи да је "Polizia" уобичајена полицијска организација, а карабињери су део војске.

Као и многе ствари и ово треба погледати кроз призму богате историје поднебља, пише Би-Би-Си. Карабињери су у ствари старији од италијанске државе, а њих је основао Виктор Емануел Први, војвода од Савоје и краљ Сардиније пола века пре уједињења Италије.

Име потиче од назива пушке коју су традиционално носили. Током богате историје ухапсили су и иза решетака послали велики број људи, укључујући и, према мишљењу многих, оца модерне Италије Ђузепеа Гарибалдија. И то два пута!

Када су се италијанске државе ујединиле, карабињери су остали присутни као националне снаге безбедности које су обезбеђивале поштовање закона. Истовремено, основана је и регуларна полицијска организација са истим циљем.

У складу са тим, постоје подједнаке шансе да Италијани неком насилнику запрете звањем полиције колико и карабињера.

Оно што је посебно занимљиво је да имају чак и одвојене бројеве телефона. За једне се окреће 112, а за друге 113. Већина Италијана не зна који је број за кога, упркос томе што је на аутомобилима карабињера исписан број 112.

Још једна занимљивост у вези са карабињерима је да се веома често налазе у вицевима и шалама. Али не као паметнија страна.

Примера ради, њихови бркови, брада и зулуфи су пролазили различите фазе. Некада уопште нису били дозвољени, било је периода када могу да их имају, до тога да имају „жбунове на лицима“, али под условом да су уредно одржавани.

У једном тренутку постојала је директива да само они са највишим чиновима могу да имају браду или бркове, а истовремено је на снази било правило да сви припадници морају да буду уредно подшишани и обријани.

Много одрицања и увек тамо где је најтеже 

Шалу на страну, карабињери су озбиљна организација чији припадници воде прилично самачку каријеру са пуно одрицања. Карабињерима није било дозвољено да служе у свом родном региону, а имали су изузетно строга правила о ступању у брак.

Чак и данас ублажени стари прописи су и даље на снази. У родну провинцију могу да се врате да служе тек након навршених осам година у другим провинцијама.

Већина поносно носи униформе са натписом карабињери и показује на мале звезде на крагни, карактеристичне за њих. Истичу да имају потпуно другачију обуку.

Тврде да је њихов однос са становништвом посебан и да се у сваком месту, па и најмањем планинском селу, може наћи једна од њихових станица, којих широм Италије има 4.605.

Многи Италијани се „куну“ у карабињере. Када су земљотреси, поплаве, било које природне катастрофе, припадници ових снага безбедности могу се видети у угроженим подручјима.

Такође је занимљиво да је велика већина карабињера са југа Италије, посебно из четири региона: Сицилије, Кампаније, Калабрије и Апулије.

Разлог за ово је прилично велика стопа криминала на југу, па многи млади који не желе да се против тога боре бирају одлазак у карабињере.