„Марс“, уклети ратни џин препун блага и људских душа

Вековима је трајала потрага за овим џиновским бродом и поносом шведске морнарице, а 2011. године олупина је лоцирана. Сада, две године после, истраживачи су закључили да се брод налази у невероватно добром стању и да је најочуванији бојни брод 16. века и прве генерације великих европских ратних бродова са три јарбола.

Морнарички историчари знају много о бродовима из 17. века, али изузетно мало о онима из 16. века, каже Јохан Ронби, професор археологије на  Универзитету „Содертон“, који проучава 60 метара дугачку олупину.

Из помоћ Ричарда Лундгрена, једног од власника компаније професионалних ронилаца "Ocean Discovery", Ронби саставља слагалицу, неку врсту фото-мозаика.

Извлачење оволиког брод је изузетно скуп подухват који може да оштети артефакте, па зато сви желе подробно да анализирају олупину како би знали са чиме имају посла.

Коришћени ласерски скенери су изузетно прецизни, а употребом још неких нових оруђа и метода, истраживачи су реконструисали сценарио под којим је брод потонуо и како би могли да га извуку.

Откриће брода је кулминација 20 година дугачке Лундгренове потраге , који је сањао да ће пронаћи моћни „Марс“, откад је први пут посетио шведски музеј у ком се налази легендарни ратни брод „Васа“.

„Марс“ је потонуо 31. маја 1564. године код острва Оланд у Балтичком мору. Локација на којој је потонуо изузетно је погодовала да дрво остане у прилично добром стању, као и да цела структура остане веома очувана.

Потонуо је крцат топовима и другим наоружањем. У то време му по ватреној моћи није било равног, а управо су ти топови одиграли велику улогу у његовом потонућу.

На дно је отишао након прве битке код Оланда, између Шведске, са једне, и Данске и немачког града Лубека, са друге стране. Првог дана Швеђани су потисли савезничке снаге, али су другог дана Немци одлучили да окушају срећу.

Почели су да гађају огромни ратни брод запаљеним пројектилима и после неколико покушаја успели да се кукама закаче и изврше десант и покушају да га заузму. Иако би, према историјским подацима, шведски морнари највероватније успели да одбаце напад, ватра је захватила добар део брода.

Сведочанства кажу да је призор био невероватан – инферно. На крају су од врелине топови са барутним пуњењима у себи почели да експлодирају, што је коначно условило потапање.

Као што је увек случај са великим историјским догађајима, легенда говори другачију причу. Наиме, шведски краљеви желели су у то време да консолидују своју власт, али им је на путу апсолутне власти стајала католичка црква.

Ерик XIV, који је наредио градњу „Марса“, кренуо је у отворени сукоб са црквом, а у циљу подизања своје флоте наредио је конфисковање свих звона и њихово преливање у топове. Због тога су, према легенди, сви бродови са тим топовима били уклети.

Колика је ватрена моћ „Марса“ била најбоље показује податак да је, зависно од потребе, носио између 107 топова и 173 топа различитих калибара.

„То није брод. То је бојно поље. Када роните близу олупине ви можете да видите те драматичне последње тренутке ватрене стихије, људи који се убијају, све гори и експлодира“, каже Ронби.