Лепи Брка задивио Французе баницама

Ненад Гладић кува за гледаоце већ четири године, до сада је на Првом програму РТС-а емитовано 200 ТВ емисија „Гастрономад“.

Агилни креативци продукцијске куће "Advance" су Гладића наговорили да буде звезда својеврсног кулинарског ТВ путописа. И нису погрешили-емисија је одмах освојила ТВ аудиторијум, а Ненад стекао надимак Лепи Брка. И то није све у вези са успехом једног од најомиљенијих ТВ серијала гледалаца. О вештинама Гладића у кулинарству писао је француски лист Либерасион.

Прича једног гастрономада започиње преласком граница за које нису потребни биометриjски пасош, ни визе, као ни много новца.

„Гастрономад“ комбинује елементе путописне емисије са кулинарством. Сви рецепти и места који су приказани, представљени су са јаким личним печатом непосредног искуства Гладића.

Порука емисије је да свако може да кува, а рецепти са педигреом могу наћи пут до ваше трпезе путујући - духом кухињске авантуре.

Током обиласка Париза, српска куварска звезда дохватила се шерпи и тигања.

Онај ко пече лако може да се опече. Ненад Гладић, звезда српске кухиње, вратио се после стресног боравка у Паризу обогаћен овом поуком. Човеку који сваке недеље на првом каналу Јавног сервиса Србије ређа рецепте као од шале, дланови су се силно знојили док се спремао за наступ пред француским гостима, пише флист Либерасион.

На париски хепенинг у „Хотелу де ла Тремоај“, раскошној резиденцији српског амбасадора у Француској, позвани су француски критичари и новинари које бије глас да су немилосрдни.

То је довољан разлог да му се руке тресу пре него што се дохвати оклагије и лати прављења банице, чувене балканске пите.

Не зна се да ли је ова уролована посластица лепша или укуснија. Нож се топи у сочном, меком тесту, а мирис цимета голица ноздрве.

Пуњена сувим грожђем, бундевом понекад и с неколико пахуљица овса, када би се служила са шлагом, подсећала би на прашки апфелструдел.

Француски лист посебан акценат ставља на ајвар, као благи намаз од паприка, зачина и белог лука.

Са слашћу се конзумира уз проју, погачу од кукурузног брашна. Бледожута проја наоко није примамљива. Ипак, док се топи у устима, открива се њен јединствен укус. Следи шопска салата. Лепа, освежавајућа и лагана салата која сама по себи може бити оброк кад су врућине: благо слана фета, један краставац, лук и чувене пакленољуте папричице, наводи Либерасион.

Стекли су мишљење да Срби зими једу доста меса, у сосу, можда дивљач припремљену са печуркама, купусом или цвеклом, а лети радије јагњетину на ражњу, која се посетиоцу служи парче по парче.

Гладић је доласком у Париз имао прецизан циљ, да ублажи, мада не и изневери, клишее о српској кухињи.

„Србија трага за својим кулинарским идентитетом, јер се наша јела често приписују суседним земљама“, жали се Лепи Брка.

Турска, Грчка и Италија су препознатљиви симболи медитеранске кухиње. Србија се у том погледу с муком пробија. Наше становништво углавном чине породице са скромним приходима. Срби су, стога, принуђени да углавном користе исте намирнице. Мени је стало да покажем, да може да се спреми добро јело од мало састојака, каже Лепи Брка.

Гладић је саставио венац поврћа у различитим варијантама: Зачињено, пуњено месом, сирово или хрскаво, „изложио је палету могућности.“

Хтео је да докаже да се од истих производа може осмислити хиљаду рецепата. „По мом мишљењу кување треба да изнедри легенду“, каже Гладић.

У велелепној сали за пријем, гости су се чудили Бркиним јелима без меса, јер српска кухиња ствара асоцијације „богата“, „тешка“, „издашна“.