Научници створили „ванземаљски“ ДНК

На истраживачком институту „Скрипс“ научници су одушевљени резултатом свог напорног рада и већ су се бацили на посао да помоћу ове технике развију нове антибиотике и вакцине.

Упркос великој разноликости живота на Земљи, све врсте, од најједноставијих бактерија до људи, користе исти генетски код, састављен од четири нуклеотида, који се обележавају са четири слова А, C, G и Т.

Ови нуклеотиди се спајају у парове, који учествују у стварању гена потребних за синтетисање протеина. Распоред нуклеотида одређује који ће протеини бити прављени. Ти протеини су потребни за функционисање ћелија, а неопходни су за градњу и одржавање телесних ткива и органа.

Истраживачи са Института „Скрипс“ хемијски су створили два нова нуклеотида, које су означили X и Y. Након тога су их убацили у генетски код бактерије ешерихију коли, која је наставила да се репродукује са измењеним генетским кодом.

Сада те бактерије имају шест слова уместо четири, што ће им вероватно омогућити да стварају нове протеине који ће функционисати на потпуно другачији начин од оних који су природно створени.

„Са малим бројем слова можете да испишете само мали број речи. Додавање нових слова вам омогућава да напишете још речи којима ћете испричати више прича“, објашњава за Њујорк тајмс Флојд Ромесберг, вођа истраживања и хемичар на институту „Скрипс“.

„Ово је први пут да је ћелија успела да прими и страни генетски алфабет“, рекао је Стивен Бенер, истраживач при Фондацији за примењену молекуларну еволуцију у Гејнсвилу.

Међутим, ово истраживање, које је објављено на сајту часописа Nature, ће сигурно подићи велику прашину и природно условити етичка и морална питања да ли се човек превише игра са природом.

И сами научници су позвали владе да уложе веће напоре у регулацију синтетичке биологије, јер „биолози увелико проналазе нове начине да мењају основну структуру живота, а светске владе још нису селе и уложиле минималне напоре да регулишу основне активности на овом пољу“.