Крсна слава, Ђурђевданска молитва и коло на листи Унеска

На нашим просторима коло се игра скоро два века. Заштитни је знак Срба, ма где живели, има много назива, а најпознатије је као Моравац, Радојкино, Жикино коло или Кукуњеште.

„То су бројни називи. Има их више од 200 за један те исти играчки образац. Најчешће га прати двочетвртинска музика различитих мелодија. Та игра, односно стотактни играчки образац, симетрично је распоређен по простору у десно и у лево и сви га знају и играју скоро два века на нашим просторима“, објашњава професорка Оливера Васић са Катедре за етномузикологију Факултета музичких уметности.

На репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа Унеска наћи ће се под називом „Коло", традиционална игра у Србији. Поред кола и крсне славе. Србија је, уз подршку неколико земаља окружења, поднела и кандидатуру за Ђурђевдан.

„Ђурђевданска молитва је обичајна пракса у којој су садржани стари прехришћански елементи који су се у нешто модификованом облику одржали до данас. Сама чињеница да се у обичају налазе прехришћански елементи чини овај обичај специфичним и самим тим заслужним за кандидатуру на Унескову листу нематеријалне културне баштине“, каже Јелена Куртић из Завичајног музеја у Књажевцу.

Мештани Вртовца, старопланинског села у општини Књажевац, вековима чувају обичај прославе Ђурђевдана са обредним клањем јагњета пред заветним крстом.

Ђурђевдан, који прославља снагу нове родне године, осим православног, обележава католичко и муслиманско становништво. Празник посвећују деци. Породица Комина празник посвећује десетомесечној Теи.

„Најосновнија ствар да се припреми је печено јагње оно све друго је ко шта има, јер се сматра да је то слава свих, и богатих и сиромашних. Није срамота и немати и тако да шта је Бог дао то изнесемо“, истиче Сејдо Комина.

После Светог Николе, Ђурђевдан је највећа слава. По веровању, на данашњи дан срећу се зима и пролеће. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у воду.