Одгонетнули тајну изградње пирамида!

Физичари Универзитета у Амстердаму и тамошње Фондације за фундаментална истраживања материје пошли су од досадашње претпоставке да су Египћани блокове камена товарили на санке и вукли кроз пешчану пустињу.

Научници су томе додали оно што зна свако ко је шетао кроз песак: много је лакше ходати ако је песак влажан него ако је сув.

Тако је и када се вуку санке - влажан песак као подлога битно смањује силу потребну за вучу терета.

Да би проверили идеју, научници су направили лабораторијски модел и измерили силу потребну за покретање санки по сувом, и по влажном песку који је и чвршћи.

„Када се вода дода песку, настају 'капиларни мостови' - ситне капљице воде које повезују зрна песка. Влажна површина пустињског песка (који је знатно ситнији од речног или морског) двоструко је тврђа, издржљивија од површине сувог песка. Санке лакше клизе преко такве, чвршће пешчане површине и зато што се испред врхова санки не гомила песак, што се дешава ако је песак сув“, наводи се у извештају холандских стручњака.

Извештај је ове недеље објављен у часоспису Physical Review Letters, под насловом „Трење при клизању на влажном и сувом песку“ (Sliding Friction on Wet and Dry Sand).

Нова теорија холандских физичара се не заснива само на њиховој претпоставци. У гробу древног египатског владара Ђехутихотепа налази се фреска на којој су приказани радници како вуку санке с великим комадом камена. Нацртан је и човек који испред санки нешто сипа на тло, највероватније воду.