Оглас: Глумим родитеља на родитељском...

Интернет нема границе а, судећи према огласима, ни људска машта и смелост. Социолози тврде да у тешким временима они који нуде робу или услуге не бирају начин да привуку пажњу.

„Људи погођени кризом су принуђени да нуде различите услуге у покушају да зараде неки новац. Наравно, много је већа могућност уколико дате неки бизрани оглас са бизарним садржајем да то неко примети па може и да вас примети и позове", сматра социолог Далибор Петровић.

Закон о оглашавању је јасан. Забрањено је нудити делове тела, алкохол, дрогу и оружје. Ипак, само један клик је довољан да се пред вашим очима створе забрањене услуге и производи.

Строга контрола је, како кажу у Хало огласима, најбоља превентива. Њихови оператери се свакодневно сусрећу са огласима необичне садржине.

„Ја ћу посебно издвојити рецимо бечки фијакер из 1901. године. Просто је невероватно да неко такав антиквитет продаје преко огласа. Имали смо занимљив оглас 'пуж убица'. Никакав 'пуж убица' то није био, него је тако власник представио адаптер за ве-це шољу коју користе мачке, па до неких превозних средстава који нису карактеристична за наше тржиште, рецимо 'ламборгини' који кошта преко 100.000 евра“, каже Катарина Богдановић, пи-ар Хало огласа.

Међутим, нису све области регулисане законом, па се тргује и емоцијама. Тако слободно можете изнајмити мужа за 700 динара по сату или дечка на кога можете да вичете пола сата и то за само 20 евра.

„У савременом друштву људи се све ређе могу ослонити једни на друге за помоћ како је то некада био случај у заједницама. То значи да су принуђени да ту помоћ добију из других извора. Како многе помоћи нису институиционално обезбеђене они су принуђени да путем огласа траже људе који нуде услуге које њима требају“, каже социолог Далибор Петровић.

Мотиви оних који објављују овакве огласе су разни, кажу упућени, од недостатка новца до вишка времена. Можда су шансе да неко унајми нарикачу за сахрану мале, али су велике да неко буде преварен.