НАСА упозорава: Јуримо према колапсу!

У новом истраживању које је спонзорисала Америчка агенција за истраживање свемира (НАСА) истиче се да ће колапс модерне цивилизације уследити наредних деценија због неодрживе експлоатације природних ресурса и неједнаке расподеле богатства.

Истраживање је спроведено помоћу нове мултидисциплинарне методе HANDY (Human and Nature Dynamical), а предводио га је математичар Сафа Мотешери из америчке Националне научне фондације у сарадњи са бројним другим научницима.

Из опаску да се упозорења о колапсу често узимају као контроверзна, нова студија покушава да, користећи велику историјску грађу, покаже да је „процес успона и падова цикличан“ и да се тај процес стално среће у историји људске цивилизације.

Током људске прошлости показало се да су чак и веома напредне и комплексне цивилизације подложне колапсу.

„Пад Римског царства, и једнако, ако не и развијенијих, царстава, попут кинеског за време династије Хан, Мауријског и Гупта као и многих развијених цивилизација на територији Месопотамије, сведоче у прилог чињеници да напредне, софистициране и сложене цивилизације могу итекако да буду крхке и нестабилне“, наводи се у студији.

Пројекат научника утврдио је да се за колапс могу индентификовати одређени фактори који објашњавају цивилизацијски пад. На првом месту то су: популација, клима, вода, пољопривреда и енергија.

До колапса долази уколико сви ови фактори произведу две круцијалне социјалне одлике - „растезање“ природних сировина услед напрезања еколошких капацитета и економска стратификација друштва у елите (богате) и масе (сиромашне).

Ови социјални феномени су играли „кључну улогу у процесима пропадања цивилизација последњих пет хиљада година“.

Тренутно, изражена економска стратификација повезана је за превеликом потрошњом ресурса, за коју су најодговорније елите, претежно распоређене у индустријализованим земљама.

„Акумулирани вишак није једнако распоређен широм друштва, већ га контролише елита. Већини популације, која производи богатство, припадне тек мали део тог богатства, обично онолико колико је довољно за преживљавање“, наводи се у истраживању.

Међутим, научници истичу и да најгори сценарио није неизбежан. Предлажу одређене политичке и структуралне промене, којима, како кажу, може да се избегне колапс и створи стабилнија цивилизација.

Два кључна решења су да се смањи економска неједнакост тако што би се праведније распоређивало богатство и да се драматично смањи трошење природних ресурса, што је изводљиво хитним смањењем прираштаја становништва и преласком на обновљиве изворе.

„Колапс може да се избегне уколико се потрошња природних ресурса смањи на одржив и обновљив ниво и ако се ресурси и богатство равноправније распореде“, закључују се у истраживању.