Супер-Земље су мртви светови?

Користећи свемирске телескопе, као и опсерваторије на Земљи, астрономи су пронашли бројне светове који на први поглед имају сличности са нашом планетом. Неколико њих су чак у „настањивој зони“, где је температура таква да је вода у течном стању, што их на први поглед чини примарним циљевима у потрази за животом у универзуму, пише портал Аstronomy.com.

Тим аустријских научника проучио је како настају ови светови и указао да многи од њих могу бити немилосрдније, него што се веровало.

Открили су да планете које настају из мање масивних језгара могу постати бенигно станиште за живот, док већи објекти уместо тога завршавају као „мини-Нептуни“ са дебелом атмосфером и вероватно остају „стерилни“.

Истраживање је водио доктор Хелмут Ламер из Института за истраживање свемира (IWF) Аустријске академије наука.

Верује се да се планетарни системи, укључујући и наш Сунчев систем, формирају из водоника, хелијума и тежих елемената који орбитирају око звезде домаћина у такозваном протопланетарном диску.

Прашина и стеновити материјал се потом групишу, временом стварајући камено језгро које ће представљати планете.

Гравитација ових језгара привлачи водоник из диска, од којег део нестаје због ултраљубичастог светла младе звезде око које орбитирају.

Доктор Ламер и његов тим моделовао је равнотежу хватања и уклањања водоника за планетарна језгра између 0,1 и пет пута већа од Земљине масе, лоцираних у настањивој зони сунцоликих звезда. Њиховим моделом, открили су да протопланете Земљине густине, али са упола мањом масом неће ухватити довољно гаса из диска.

У зависности од диска, и претпостављајући да млада звезда има далеко светлије ултраљубичасто светло од данашњег Сунца, планетарна језгра сличне масе попут Земљине могу да ухвате, али такође и да изгубе свој део водоника. Међутим најмасовнија језгра, слична супер-Земљама, пронађена око многих звезда, задржавају скоро сав свој водоник.

Ове планете завршавају као „мини-Нептуни“ са далеко гушћом атмосфером од наше планете.

Резултат указује на то да за неке скоро откривене супер-Земље, попут планета „Кеплер-62е“ и „Кеплер-62ф“, локација у настањивој зони није довољна да их учини настањивим.

„Наши резултати указују да светови попут ове две супер-Земље могу ухватити количину водоника једнаку 100 до 1.000 пута већу од Земљиних океана, али много мањи проценат тога током свог трајања. Са тако дебелом атмосфером, притисак на површини би био огроман, што би живот учинило практично немогућим“, каже доктор Ламер.

Открића супер-Земаља ниске или једнаке густине иду у корист овом истраживању.

Научници ће морати да уложе још већи напор како би пронашли места где живот може бити пронађен. Реч је о тешком задатку за астрономе упркос томе што ће користити џиновске телескопе, предвиђене за коришћење у наредној деценији.