Читај ми!

Стара планина рај за угрожену џиновску висибабу

Једно од пет природних станишта џиновске висибабе у Србији налази се на Старој планини. Ову све ређу биљку треба заштитити и проучавати, а она, како каже један од ретких српских истраживача висибаба Филип Јовановић, може да утиче на развој домаћег туризма, јер би љубитељи овог цвета могли да похрле да га виде тамо где расте природно.

На Старој планини, на око 1.100 метара надморске висине код Црног врха, налази се једно од пет природних станишта велике висибабе, која је се, осим у источној Србији још само може пронаћи на ретким местима у Турској, Грчкој, Бугарској или на неким источноегејским острвима.

Србија је једна од ретких земаља у Европи где се висибабе могу наћи и на њеним природним стаништима, углавном у тешко приступачним пределима планина изнад 1.000 метара надморске висине или и буковим и храстовим шумама, а не само у вртовима.

„Велика или џиновска висибаба, посебно је угрожена врста, јер се у Србији може наћи на свега пет локалитета. То је висибаба која се најчешће гаји у вртовима, али су њена природна станишта у свету све ређа“, истакао је Филип Јовановић, студент завршне године докторских студија Шумарског факултета у Београду који се посветио истраживању висибаба.

Мало је познато да су висибабе на листи угрожених врста и да је Србија једна од ретких земаља у Европи у којој се висибабе могу наћи на неколико природних станишта.

„Број њихове популације опада, а посебно је угрожена џиновска висибаба. У земљама Западне Европе постоје удружења љубитеља висибаба, такозваних галантофила“, открио је Јовановић Танјугу нагласивши да љубав појединаца према овој врсти може бити необично снажна.

„Њихова љубав ка висибабама поприма фанатичне размере па су они често спремни да издвоје велике суме новца да отпутују у разне делове света како би само видели висибабе како расту на њиховом природном станишту, попут ових у околини Пирота“, испричао је Јовановић и напоменуо да то може бити шанса за развој туризма у нашим крајевима.

„На Западу има много галантофила који би сигурно у великом броју долазили овде“, сматра Јовановић.

Висибабе имају и примену у фитомедицини у којој се алкалоиди из њих користе за справљање лекова који могу бити део симптоматске терапије Алцхајмерове и других болести.

Докторанд Филип Јовановић један је од ретких истраживача у Србији и на Балкану који се бави изучавањем ове интересантне, али за проучавње врло захтевне биљке.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. септембар 2025.
29° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом