Урнебесна дечја искреност

Коректност није баш главна дечја особина, а њихова искреност је понекад сурова, али и изузетно симпатична. Доказ за то су и урнебесне поруке родитељима, другарима, Деда Мразу, Богу, и Вили Зубић.

Деца најчешће говоре и пишу потпуно искрено о нечему, без трунке улепшавања. Баш зато одраслима њихове поруке најчешће измаме осмех на лице и сузе на очи.

„Нећу те волети више ако ме натераш да средим собу“, „Хвала ти Боже на малом брату, али ја сам стварно желела кученце“, „Љут сам и нећу да причам са тобом данас и сутра. П.С. Цео дан. П.С.С. Још те волим“, само су неке од порука.

Има и малих материјалиста.

„Драга Вило Зубић, изгубила сам зуб 23. октобра. Данас је 12. новембар и изгубила сам још један зуб. Дугујеш ми 100 долара. Не желим бити окрутна, али ми треба новац“, пише мала Аниса.

Деци понекад „прекипи" када за Божић не добију оно што су желела.

„Драги Деда Мразе. Боље би ти било да ми донесеш понија следеће године иначе ће бити последица“, гласи једно од писама.