Ајнштајнов став о религији и науци

Девојчица по имену Филис написала је писмо Алберту Ајнштајну почетком 1936. године, желећи да од њега добије одговор на питање да ли се научници моле богу, односно, да ли је могуће „веровати“ и у науку и у религију.

Питање и одговор објављени су у књизи „Драги професоре Ајнштајн: Писма деце Алберту Ајнштајну и назад“, коју је уредила Алис Калаприс.

А ево шта је славни научник одговорио Филис и то после само пет дана: „Покушаћу да одговорим што једноставније на твоје питање. Научници верују да се свака појава, укључујући и оне које су везане за људска бића, догађа према законима природе. Из тог разлога научник не може бити наклоњен веровању да на ток догађаја може утицати молитва, односно, жеља која се манифестује натприродно.“

„Ипак, морамо признати да је наше знање о тим силама несавршено, па на крају увереност у постојање врховног духа почива на некој врсти вере. Такво веровање и даље је распрострањено, чак упркос последњим достигнућима у науци“, стоји даље у писму.

„Али исто тако, свако ко се озбиљно бави науком остаје уверен да се нека врста духа манифестује у законима свемира и да је она далеко супериорнија од човека. На тај начин бављење науком води до религиозних побуда посебне врсте, које су сигурно сасвим другачије од религиозности неког наивнијег“, закључио је Ајнштајн.

Иако писмо не открива много о Ајнштајновим личним уверењима, његово објашњење јасно показује његово одушевљење и преданост науци, називајући осећај који у научнику изазива изучавање „религијским“, преноси портал Индекс.хр.