Шимпанзе боље памте него људи!

Шимпанзе имају много боље резултате у решавању сложених тестова памћења него људи, показала је вишегодишња јапанска студија.

У разговору за Гардијан, приматолог Тетсуро Мацузава, професор Универзитета у Кјотоу, рекао је да је након готово четири деценије истраживања дошао до необоривог закључка да шимпанзе имају много боље краткорочно памћење од људи.

„На темељу когнитивних тестова закључили смо да шимпанзе имају изузетно памћење. Већ на први поглед могу да запамте ствари“, рекао је Мацузава.

Јапански научник уверен је да су људи, како су развијали одређене сазнајне способности попут језика, губили супериорне могућности памћења древних заједничких предака мајмуна и људи.

„Наши су преци можда имали чак и фотографско памћење, али су га изгубили током еволуције како би развили нове вештине“, наглашава Тетсуро.

„Да бисмо добили нешто, морамо нешто и да изгубимо“, објаснио је стручњак.

Мацузава је 2007. године објавио резултате истраживања у којем је упоредио памћење студената с памћењем одрасле женке шимпанзе и њена три петогодишња младунца.

Учесницима тестова су на екрану осетљивом на додир на различитим позицијама били приказивани бројеви од 1 до 9.

Мајмуни су пре испита научили поредак бројева од мањих према већима. Младе шимпанзе успеле су да запамте локације бројева боље од људи и своје знатно старије мајке.

Младунци, а нарочито Ајуму који данас има 13 година, постигли су одличне резултате чак и када су тестови касније додатно закомпликовани, скуп бројева повећан на 19, а време за њихово решавање скраћено.

Стручњаци сматрају да оваква радна меморија мајмунима, који с нама деле 98,8 одсто гена, омогућује да се успешно крећу кроз густе шумске крошње и у њима проналазе воће. Такође им помаже да донесу тактичке одлуке када се суоче с противничким групама шимпанзи.

„Оне морају да виде колико је противника пред њима и одлуче хоће ли да крену напред или да стану. Ове одлуке могу бити питање живота или смрти“, објаснио је јапански приматолог.