Трага се за Сулејмановим срцем у Мађарској

Мађарски научници су нашли остатке града из времена Отоманског царства у јужној Мађарској, где је, како се верује, сахрањено срце Сулејмана Величанственог у 16. веку.

Султан је умро у Сигету 1566. године док су његове трупе опседале тврђаву, коју су бранили мештани предвођени хрватско-мађарским племићем Николом Зринским.

Сулејманову смрт су крили од турске војске 48 дана. Опсада овог града била је Пирова победа за Турке јер је више деценија одложила њихов, на крају, неуспели поход на Беч.

Историчари верују да су Сулејманово срце и унутрашњи органи сахрањени у Сигету, а да му је тело однето у Константинопољ (Цариград), данашњи Истанбул.

Норберт Пап, члан тима за истраживање и ископавање, рекао је да би откриће овог отоманског града требало да помогне да се нађе гроб у којем је сахрањено султаново срце.

„Турци су основали град Турбек после смрти Сулејмана. Тај град је уништен 1680-их“, рекао је Пап.

Сулејман који је умро у 71. години био је султан који је најдуже владао Отоманском империјом.

Турци су током његове 46-огодишње владавине знатно проширили своју доминацију на Балкану, Блиском истоку и у северној Африци.

Пап је рекао да предмети који су до сада нађени у тој области, укључујући луксузне предмете - кинески порцелан, персијску керамику и стакло, указују да је становништво града било богато.

Откриће се такође сматра изузетним јер су Турци ретко подизали градове у областима које су окупирали, већ су се обично настањивали у запоседнутим градовима које би затекли.

Градоначелник Сигета Јанош Колович рекао је да ће ово откриће допринети да се развију односи између Мађарске и Турске, која је дала финансијску помоћ за неколико пројеката који истражују турску историјско присуство у тој области.

„Предвиђамо огроман научни задатак. Ово откриће је толико значајно да морамо добро да размислимо о послу који нас чека, али сигурно је да ћемo одмах почети да истражујемо изгубљени свети град“, објаснио је Колович.

Пап је рекао да је град од цигли и малтера вероватно саграђен из духовних и политичких разлога, око или близу гроба у којем би требало да је Сулејманово срце.

Историјски извори указују да су џамија, дервишка текија и касарна изграђени близу гроба, а да се касније проширило на крчму, медресу и гостионицу за ходочаснике који су путовали до места где се налази Сулејманово срце.

„Све смо ближи гробу“, рекао је Пап и додао да је подручје које сада треба да се истражује покривено виноградима и воћњацима, и да има 12 различитих власника.