Инке су имале идеалну социјалистичку државу!

Можда звучи невероватно, али у друштву Инка, који су у 15. и 16. веку били неприкосновени владари Јужне Америке, новац није био познат, пише Дејли мејл.

Упркос томе, овај народ је развио богату цивилизацију без премца у том делу света, која је имала много хране, текстила, злата, с развијеном архитектуром, културом и уметношћу.

Њихове територије, које су се простирале у данашњој Колумбији, Чилеу, Боливији, Еквадору, Бразилу, Аргентини и Перуу, биле су повезане мрежом путева која је могла да се носи било којом у Европи тог времена.

Па ипак, Инке су једина цивилизација у историји која је овај степен развитка достигла без трговаца и без новца.

Наиме, документи који су остали иза шпанских мисионара приказују Инке као врхунске грађевинаре и просторне планере, који су развили изузетно софистицирану планинску пољопривреду и изградили подједнако компликоване и ефикасне градове на обронцима планина.

Друштво Инка било је толико богато и сложено да су могли себи да приуште стотине људи, који су се бавили само планирањем коришћења новооткривеног земљишта у пољопривреди.

Све то је, међутим, виђено и у другим цивилизацијама тог времена у Европи и Азији. Па ипак, код Инка нису постојале две ствари - трговина и новац.

Класа трговаца, тако битна за развој свих цивилизација овог света, једноставно није постојала код Инка, па није било могуће ни богаћење.

Прављење, дистрибуцију и коришћење свега у држави строго је контролисала влада Инка.

Сваки грађанин царства добијао је потрепштине за живот, које је могао да преузме из државног складишта. Другим речима, храна, оруђе, оружје, сировине и одећа биле су бесплатне у царству Инка и свако је могао да узме онолико колико му је било потребно.

Због свега наведеног, неки теоретичари су државу Инка назвали идеалном социјалистичком државом, док су је неки назвали и ауторитарном монархијом. Иронијом судбине, истина о империји Инка је вероватно негде између те две квалификације.

Многи аспекти живота Инка још увек су непознати, делом јер је доказе о њима прекрио песак времена, а делом јер велики део тога што знамо о њима долази од Шпанаца, који су их уништили у 16. веку.

Наиме, конкистадор Франсиско Пизаро предводио је војнике који су поразили армију Инка у Перуу 1532. године. Али прави пораз Инка десио се десетак година пре тога, кад је 90 одсто свих Инка умрло од великих богиња, које су међу њих донели Шпанци.