Пећинска уметност резултат халуцинација?!

Широм света зидови појединих пећина осликани су цртежима за које се досад веровало да су покушај праисторијског човека да представи свет око себе.

Међутим, према тврдњама истраживача из Токија, цртежи су резултат дејства халуциногених супстанци.

Слике за зидова пећина, како тврде, веома подсећају на резултате модерних тестова на дрогу.

„Кривци“ за то су највероватније биљке које су пећински људи конзумирали за време ритуала, а истраживачи верују да су садржавале халуциногене супстанце.

Том Фрезе, Александар Вудвард и Такаши Икегами тврде да су пећински људи, знајући за њихово дејство, намерно тражили те биљке како би појачали визије.

Према истраживању, које је објављено у часопису Adaptive Behavior, људски мозак има тенденцију да конструише одређене шаре и облике када је у измењеном стању свести.

Сви пећински цртежи приказују сличне облике и шаре невезано од дела света и окружења у којем су живели.

Будући да се шаре и облици на пећинским зидовима подударају са оним које су правили људи под дејством дрога у новијим тестовима, истраживачи су закључили да је пећинска уметност инспирисана ритуалима чији је ефекат најчешће био хемијска реакција у мозгу због халуциногених једињења.

Фрезе и његове колеге истраживали су локалне ритуале широм света и сакупљали податке о коричећу дрога у домородачким друштвима.

Њихово истраживање довело је до закључка да су халуцинације условљене коришћењем локалних биљака доводиле до тога да мозак прави неуронске шеме које се пред очима појављују и подсећају на ћелијску структуру кортекса.