Имена луда по „објектима“ свуда

Било да је рекламе ради или лакшег препознавања, тек необична имена фирми, угоститељских и занатских радњи, па чак и стамбених зграда, све се чешће срећу. Многа се и понављају, па се тако широм Србије ракија све више пије у „Библиотеци", печење једе у „Сигурној кући", а аутобус чека „код Лепе Брене".

Ужичанима је својствен хумор. „Шаруља", „Теле", „Севап сити", „Бангладеш", само су нека од имена зграда у том граду. Хотел у центру зову „Сивоња".

„Зашто 'Сивоња' не знам", „Због сивила вероватно, сив је и ван и изнутра", „Сив да сивљи не може бити", кажу поједини Ужичани.

„Лепа Брена" је омиљен назив вишеспратница у Србији

„Ја од како знам за себе он се зове 'Лепа Брена' и сви чекамо аутобус 'код Лепе Брене'", каже једна грађанка.

Поред зграда, многе занатске и угоститељске радње широм земље носе духовита имена. Ауто електричар - „Ми четири". Печењара - „Весело прасе" или „Сигурна кућа". „Прва помоћ" преко пута хитне, а „Библиотеке" на сваком ћошку.

„Идеја око имена и књига потиче од наших гостију, да би се до краја оправдали код својих жена и кући донели су као што видите полицу и књиге и све је то њихових руку дело,тако из неког дружења зезања постао је један бренд овако у народу", каже власник Ставро Расковић.

Стручњаци кажу да је назив фирме од велике важности за њено пословање.

У времену када се рекламама више не верује, довитљивост постаје кључна.

Културолог Дејана Прњат каже да таква имена изазивају симпатију, позитивну емоцију, и истовремено вас разликују од конкуренције.

„Лако се упамте, запамте, занимљиве су вам, и онда заправо добије се реклама од уста до уста", каже Прњатова.

Објекти називе често добијају по власницима, цитатима из књига, или стицајем разних околности пред отварање. Да кум не пусти превише машти на вољу, брине се Завод за интелектуалну својину Републике Србије.