Бубашвабе еволуирале како би избегле људске замке

Једна врста бубашваба у Европи еволуирала је како би надмудрила замке које људи постављају како би их уништили.

Амерички научници су открили да ови мутанти имају „реорганизовано" чуло укуса тако да глукоза, којом се обично облаже отров против инсеката, за њих има горак, а не сладак укус.

Истраживачи са Универзитета „Северна Каролина" су пре 20 година приметили да поједине службе за уништавање штеточина не могу да се изборе са бубашвабама јер оне једноставно одбијају да једу мамац.

Како је др Коби Скал објаснио у часопису Science, ново истраживање је показало да је понашање инсеката резултат „неуралног механизма".

У првом делу експеримента, истраживачи су гладним бубашвабама понудили две врсте хране – путер од кикирикија и џем.

„За разлику од кикирики путера, џем има високи садржај глукозе", објаснио је др Скал.

„Могли сте да видите бубашвабе мутанте како се бацају на џем, пробају га, а затим беже, згађене, да би потом навалиле на путер од кикирикија", додао је он.

У другом делу експеримента, тим стручњака је успео да установи разлог због којег су бубашвабе одбијале џем.

Научници су помоћу сићушних електрода пратили активност рецептора за укус код бубашваба, тј. ћелија које реагују на укус, а које се налазе у микроскопским длачицама у устима инсеката.

„Ћелије које нормално реагују на горко, реаговале су на глукозу, што значи да је бубашвабама џем имао горак укус", тврди др Скал.

У контакту са глукозом су реаговале „попут бебе која с гађењем испљуне спанаћ", навео је, додајући да је истраживање указало на ново поглавље у борби људи и бубашваба.

„Настављамо да на њих бацамо инсектициде, а оне стално еволуирају како би нас надмудриле", рекао је др Скал у изјави за Би-Би-Си.

„Увек сам имао велико поштовање за бубашвабе. Оне зависе од нас, али су и веома веште у томе да нас искористе."