Свуда на свету дечје богатство скоро исто

Дечје играчке могу да „испричају“ многе приче, али и да пруже доказ да су малишани на најудаљенијим крајевима планете веома слични упркос џиновској разлици у културама, схватањима, економском статусу.

Италијански фотограф Габријел Галимберти 18 месеци посветио је пројекту "Toy Stories". Да би направио колекцију фотографија деце са њиховим највећим благом – играчкама – морао је да обиђе планету.

Истражујући при том невероватну сличност односа деце према играчкама у најразличитијим ћошковима Земљине кугле, упркос џиновској разлици у културама, схватањима, стандарду.

„У њиховом узрасту скоро су исти, јер им је важно једино да се играју", истиче је аутор фотографија.

Међутим, начин на који су се играли разликовао се умногоме од земље до земље.

Галимберти је установио да су малишани у богатијим државама били посесивнији и да им је требало више времена да му дозволе да се игра са њима, што је била неопходна фаза у припреми за фотографисање.

Упркос томе што су у сиромашнијим земљама деца најчешће имала тек неколико играчака, фотограф је много пре стицао поверење „власника".

Функционално и по питању заштитне моћи играчака разлике су се мериле у нијансама.

Границе држава нестајале су када се узму у обзир слични економски статуси породица у којима су деца расла и које играчке су будиле интересовање код малишана.

Упркос веселом и уметничком приступу пројекту "Toy Stories", пред посматрачима је и својеврсна антрополошка студија.