Згазила Хималаје, следећа Аљаска

Прва жена у историји српског алпинизма која се попела на Монт Еверест, Драгана Рајбловић, каже да никада неће заборавити тренутак када се попела на највиши врх Хималаја и са висине од 8.848 метара видела „свет под ногама"

Српска алпинисткиња је Кров света освојила 2007. године, али без обзира на то што, како истиче, сећање на тај тренутак вреди „више од самог тренутка" спремна је за нови подухват.

Следећа Драганина дестинација је Аљаска, коју планира да пређе „пешке или бициклом" целом дужином, највероватније током лета.

„То је био дуго очекивани тренутак, били смо сви у некој конфузији. Крочили смо на својеврсну снежну стреху, на коју не може да стане више од десетак људи. Сви смо тражили комадић земље на који би стали, саплитали смо се о ранчеве и о заставице које су ту заболи шерпаси. У тој гужву изгубили смо доста времена, јер на врху не сме да се остане дуже од пола сата. Ипак, бацила сам поглед са врха и видела цео свет - и да је Земља округла", рекла је Рајбловићева у интервјуу Танјугу.

Такви алпинистички подвизи остварују се само ако су вођени и срцем и разумом.

„Они који се одлуче на овакав пут треба да буду вођени искључиво срцем и разумом, а никако користољубљем. Важна је добра припрема и организација, јер свака грешка се на тим висинама скупо плаћа", објаснила је Рајбловићева која је једна од свега стотинак жена у свету које су освојиле највиши светски врх.

„Те године када сам се попела на Монт Еверест било је 17 земаља у свету које су имале жене освајаче највишег врха. Дуго се бавим алпинизмом, а одлазак на Монт Еверест био је производ свега онога што сам годинама радила. Постепено сам се припремала", нагласила је ова храбра дама.

Успон на Монт Еверест, каже Драгана, изузетно је тежак и напоран изазов.

„Тешко је, али ако нешто волимо, спремни смо да поднесемо жртву. Најважнија је психофизичка издржљивост, док је снага мање битна. Било је, истина, тренутака када сам помишљала и да бацим ранац и одустанем од свега. Ипак, помислила сам у тим критичним тренуцима, зашто да се одрекнем тих десет сати којих ћу се после сећати читав живот", испричала је српска спортисткиња.

Пут ка највишем врху Хималаја на 8.848 метара многи у свету алпинизма зову „леденом гробницом".

„Хималаји не праштају грешку. Ако направите једна погрешан корак - нема вас. Зато је пре свега важно да ослушкујете себе и свој организам. Знала сам шта ме чека. На висинама од изнад 8.000 метара, у ваздуху је свега 30 одсто кисеоника, једва се дише - један корак направим,па удахнем три пута. И тако сатима", оживљава Рајбловићева тренутке са успона.

Током каријере Рајбловићева се попела и на највиши врх у Европи, Елбрус (5.640 метара) на Кавказу и вулкан Етна (3.340 м) на Сицилији.

Осим планинарења и алпинизма којима се редовно бави, бавила се спелеологијом и многим другим авантуристичким спортовима падобранством, кањонингом, рафтингом, спортским пењањем...

После највишег врха света била је на експедицији у ретко посећеној пустињи Атакама у Аргентини, где је прешла око 100 километара пустиње, попела се на највиши вулкан на свету Охос дел Саладо (6.893 м).

У Министарству спорта Републике Србије категорисана је у највишем рангу као заслужни спортиста, у рангу са освајачима златне медаље на Олимпијским играма.