„Лавље срце“ није отровано!

Група форензичара анализирала је мумифицирано срце енглеског краља Ричарда Првог, познатијег као Ричард Лавље срце, како би сазнала да ли је заиста убијен отровном стрелом.

Када је 1199. чувени енглески монарх умро, његово срце је балсамовано и сахрањено одвојено од остатка његовог тела.

Стање мумифицираног срца није дозволило научницима да открију узрок Ричардове смрти, али су њихови налази, објављени у часопису Scientific Reports, оповргли теорију по којој је средњовековни краљ, чувен по својој неустрашивости на бојном пољу, умро од убода отровне стреле.

Ричард Први је заједно са француским краљем Филипом Другим Августом и немачким царем Фридрихом Барбаросом повео Трећи крсташки рат против муслиманског вође Саладина.

Иако је владао Енглеском, већи део живота провео је у Француској, где је убијен током оспаде једног дворца.

Након смрти, Ричардово тело је распарчано – што је био уобичајени поступак за припаднике аристократије у средњем веку.

Његова утроба покопана је у Шалису, близу Лиможа, у централној Француској, остатак тела у манастиру Фонтевро који се налази нешто северније, а његово срце је балзамовано и сахрањено у катедрали у Руану.

Остаци његовог срца - данас мале гомиле сиво-смеђег праха, чувани су у оловној кутији која је откривена током ископавања у 19. веку.

Биолошка анализа коју је спровео тим форензичара и историчара прво је детаљно истраживање Ричардовог срца.

Др Филип Шарлије, форензичар са француског Универзитета „Ремон Поенкаре", изјавио је за Би-Би-Си да је тим поступио на истоветан начин као и при обдукцији ексхумираног тела. „Обавили смо микроскопско посматрање, токсиколошку као и поленску анализу", објаснио је доктор Шарлије.

Срце је било у превише лошем стању да би стручњаци могли да утврде тачан узрок смрти краља за ког већина историчара верује да је умро од гангрене или септикемије као последице рањавања.

Према другој теорији, Ричард Први је умро од убода стреле која је претходно била натопљена отровом.

Шарлије је навео да резултати тестова оповргавају ову теорију. „Наше токсиколошке анализе нису показале присуство арсеника или неког другог метала. Нисмо нашли ниједан доказ да је Ричард Лавље срце био отрован", тврди стручњак.

Захваљујући овим анализама, форензичари су сазнали пуно о средњовековним техникама балсамовања. „Биљке и зачини који су коришћени у процесу балсамовања су готово идентични онима који су употребљени за балзамовање Исусовог тела", објаснио је Шарлије.

Стручњаци су током анализа користили врло мали део Ричардовог срца. „Желели смо да га сачувамо за будуће генерације", објаснио је др Шарлије, додајући да овде није реч само о узорцима, већ и о људским остацима који заслужују да се с њима поступа с поштовањем.