Чудесни Дан заљубљених у Јапану

Дан заљубљених слави се и у Јапану и то на начин какав не постоји нигде другде у свету. Сваког 14. фебруара заљубљени парови широм света, осим пољубаца, размењују и поклоне. То није случај у Јапану, где поклоне дају само жене!

Такође, док у другим земљама поклони варирају од цвећа, преко гардеробе и ташни, па све до сатова и накита, врста поклона које Јапанке предају Јапанцима је стриктно одређена и не трпи промену: сваке године хиљаде тона лепо упаковане чоколаде разних величина и облика буду разграбљене са рафова јапанских продавница и заврше у стомацима срећних мушких добитника.

Поклањање чоколаде је елегантан и релативно безболан начин за иначе стидљиве и повучене Јапанке да изабраницима свог срца пренесу шта осећају. 

Разлог зашто је чоколада постала неприкосновени симбол љубави у Јапану је необичан и налази се у великој рекламној кампањи индустрије слаткиша која је крајем педесетих година прошлог века навела Јапанце да усвоје Дан светог Валентина, страни хришћански празник, као Дан заљубљених, те наметнула свој слатки производ као једини прави поклон за тај важан дан.

Од бомбона до луксузних бомбоњера 

Почетком фебруара јапански супермаркети, посластичарнице и самопослуге одвајају посебан простор у својим објектима и постављају тезге и полице на које се потом износе десетине врста домаће и стране чоколаде у најразличитијим паковањима, од само неколико чоколадних бомбона вредних неколико евра, до луксузних бомбоњера вредних више десетина евра.

Мада су у самом почетку чоколаду поклањале само мушкарцу у кога су заљубљене, карактеристично за јапанску културу која наглашава бригу за осећања других и врлину захвалности према породици, учитељима и сарадницима на послу, Јапанке су убрзо почеле да чоколаде поклањају и браћи и очевима, те послодавцима и колегама, како се ови не би осећали повређено или запостављено.

Да у мноштву чоколада које поклањају она једна која је израз истинске љубави према мушкарцу не би изгубила смисао, Јапанке се, када купују за дечка, мужа или мушкарца којем ће тек изјавити љубав, опредељују за квалитетније, лепше упаковане и скупље чоколаде, те додају писану поруку или још неки мањи поклон.

Има доста и оних које се потруде да саме направе чоколадни кекс или колач за свог изабраника, што се посебно цени због уложеног времена и труда.

У свакодневном говору су се стога одомаћили изрази који омогућавају разликовање између чоколаде поклоњене из љубави и оне поклоњене из етикеције, а који, у слободном преводу, значе „чоколада за оног правог" и „чоколада из осећаја дужности".
 
Мушкарци, ипак, узвраћају 

У годинама након што се чоколада учврстила као једини поклон за Дан заљубљених, један произвођач крем слаткиша, поучен успешним примером колега из индустрије чоколаде, лансирао је 1965. године рекламну кампању у којој је позивао мушкарце да буду фини и својим девојкама и женама узврате поклон, и то у виду белог колача.

Иако ова акција није достигла ниво опште прихваћенсти, кампања Јапанског удружења кондиторских производа почетком осамдесетих јесте, па је тако настао такозвани „Бели дан", један чисто јапански празник, који се обележава 14. марта, тачно месец дана након Светог Валентина. 

На тај дан, мушкарци женама поклањају беле слаткише као што су бомбоне, колачи и беле чоколаде, али и разне друге поклоне.