Живи у крчми и не воли плавуше!

Пре годину дана Книћанин Драган Петковић спасао је сигурне смрти роду која се испод гнезда заплела у жице далековода. Лечио ју је и неговао, а када се опоравила птица је остала код Драгана и сада је маскота његове крчме.

Сваког јутра Драган из рибарнице доноси свежу рибу за свог љубимца. Роки обично халапљиво поједе доручак, а данас се можда због камера мало нећкао, али је на крају појео гирице и залио водом.

Пред камерама се рода прилично правила важна. Тако, каже Драган, изненади и госте, док уђу стоји непомично, а онда приреди свој шоу.

„На бурету живи, то је његова аутономија. Има неке чудне манире – на једној нози спава, стојећи. Себичњак је, није дружељубив. У дворишту сам му направио кућицу и чак сам купио и две патке да му праве друштво, али ми се чини да му то друштво не прија превише", каже Драган Петковић, власник кафане „Крстић и син" код Кнића.

Два пута је покушао Рокија да врати у природу, али се рода враћала. „Преко воћњака је одлетела, можда 500 метара прелетела и опет се пешке вратила", објашњава Драган. 

Неко га воли, неко се плаши, такав је и Роки, мало питом, мало ратоборан.

„Неко му је симпатичан, а неко није. Гости наше кафане често помисле да је реч о препарираној, а не правој роди, док их сам Роки не изненади. Чини ми се да да уме да препозна људе, па тако различито реагује на свакога", додаје Саша Бојковић, један од редовних гостију кафане „Крстић и син".

Директан контакт Роки допушта једино власнику Драгану. Упозорење за све остале је – опрез, јер Роки само делује умиљато.

Опрезна је и конобарица Сања Гашић, која каже да Рокију не прилази близу.

„Не знам због чега му нисам симпатична, могуће је да не воли плавуше", каже уз осмех Сања.

Пошто се, за разлику од других рода из тог краја, почетком јесени није упутио у топлије крајеве, Рокију ће до почетка лета друштво правити гости кафане „Крстић и син".