Читај ми!

Арктик остаје без леда 2030. године?

Научници су дошли до шокантног открића – због убрзаног отапања леденог покрова на Арктику, изазваног глобалним загревањем, претпоставља се да ће до 2030. године лед на северној поларној области потпуно нестати.

На Арктику никад није било мање леда, а последња истраживања показују да је оборен „рекорд" из 2007. године, кад је забележен највећи проценат отапања.

Ледени омотач брже нестаје него што се обнавља и процењује се да би драстичне климатске промене у наредних неколико деценија могле у потпуности да отопе тамошњи лед.

„Тренд у последње 32 године заиста нас забрињава", нагласио је вођа истраживања Волт Меjер из Истраживачког центра за снег и лед у Колораду.

Наиме, Меjер је прегледом сателитских снимака Арктика утврдио да тамо никад није било мање леда.

О отапању најбоље говоре бројеви: под ледом је прошле године било 4,6 милиона квадратних километара, док је почетком седамдесетих година прошлог века ледом било покривено чак седам милиона арктичких квадратних километара.

И остали делови на планети, као и Арктик, нису поштеђени глобалног загревања, а последице су и те како видљиве, поручују научници.

Лед нестаје трендом од 11 одсто током једне деценије, због чега би 2030. године могло да се догоди да на Арктику уопште не буде леденог покривача.

Број коментара 26

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 13. јун 2025.
27° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом