Никола Тесла – светац заштитник штребера

Многи не знају ко је био Никола Тесла.

Он је мање познат од Ајнштајна. Мање је познат и од Леонарда. Нема никакве сумње да је далеко више људи чуло за Стивена Хокинга.

Такође, што посебно боли његове поштоваоце, није славан ни као његов главни ривал Томас Едисон.

Теслина достигнућа, међутим, заслужна су за то што струја допире до уређаја на којем ово читате. Индукциони мотор који користи наизменичну струју, само један од Теслиних изума, камен темељац је модерних електричних система.

Марк Твен, са којим се научник спријатељио, описао је његове проналаске као „највредније патенте од проналаска телефона".

Никола Тесла био је на победничкој страни у Рату струја - сукобу Џорџа Вестингхауса и Томаса Едисона око тога да ли ће се за пренос струје користити наизменична или једносмерна струја.

Ипак, када је реч о наслеђу, време је било немилосрдно према Тесли, пише британски Би-Би-Си.

Рођен на територији садашње Хрватске у српској породици, Тесла се преселио у Њујорк 1884. године и осмислио и направио радијски управљана возила, развио бежични пренос енергије и конструисао прву хидро-централу на Нијагариним водопадима.

Међутим, био је ексцентрик у правом смислу те речи.

Веровао је да целибат подстиче рад мозга, тврдио је да је комуницирао са ванземаљцима и заљубио се у голуба.

Током последњих деценија живота склизнуо је у вир усамљеничког живота и сиромаштва, док су Едисона славили као највећег светског изумитеља.

Сећање на њега сачували су армије „штребера" и историчари науке.

У плану је изградња Теслиног музеја на месту његове некадашње лабораторије захваљујући пројекту сајта The Oatmeal.

Током само прве недеље акције прикупљено је више од 850.000 долара, колико је обећала да ће дати и држава Њујорк да би земљиште на којем је Теслина кула било купљено.

До сада је у операцији „Let's Build a Goddamn Tesla Museum" прикупљено више од милион долара.

Фанови научника почели су да изражавају на интернету поштовање према Тесли све чешће и на необичан начин.

По Холивуду се увелико прича о биографском филму са Кристијаном Бејлом у главној улози, који ће режирати Мајк Њувел.

Идеја о сакупљању средстава преко интернета за спас Теслине куле идеја је Метјуа Инмана, првог човека сајта The Oatmeal. Инман је одлучио да помогне чим је чуо апел за помоћ музеју у настајању.

„Тесла је херој", каже Инман, „који је убацио човечанство у другу индустријску револуцију".

Највећи успех Николе Тесла су достигнућа у вези са системима за наизменичну струју.

Едисонова једносмерна струја добро је служила за осветљење, али се није могла користити за пренос енергије на велике даљине.

Наизменичну струју подржала је Вестингхаусова компанија јер је напон без тешкоћа могао да се мења и због тога би било лако транспортовати је у високом напону, чиме се мање енергије губило током преноса.

Камен спотицања за наизменичну струју били су мотори, али је Тесла имао решење - индукциони мотор и трансформатор.

То је више него довољно за дубоко поштовање овог научника, сматра први човек сајта The Oatmeal.

„Потпуно је био посвећен 'штреберству'. Био је више као Стив Вознијак него као Стив Џобс. Ненормалан мегагеније", нагласио је Инман.

Упркос Теслином одсуству из популарне културе, Рат струја звучи као сценарио холивудског блокбастера.

Едисон се свим силама трудио да дискредитује технологију свог ривала и окарактерише је као опасну.

Организовао је јавно убијање животиња струјом (на једном скупу слон је био убијен) и тајно финансирао развој првог електричног аутомобила, за који је веровао да ће открити све опасности наизменичне струје.

Јавна кампања, међутим, није била довољна за поништавање јасних предности наизменичне струје.

Далеководи којима се данас транспортује струја напона 400.000 волти доказ су да су Тесла и други заговорници наизменичне струје били у праву.

Према речима главног кустоса Музеја „Хенри Форд" у Мичигену Марка Грентера, Тесла и Едисон били су потпуно две различите врсте генијалаца.

Никола Тесла више је волео да замисли како нешто функционише и важнија му је била идеја од њене експлоатације.

С друге стране, Едисону је полазна основа био комерцијани потенцијал и понављао би експерименте док год не добије оно што је желео.

„Тесла је више био мислећи тип. Као да је живео у филозофском свету. Едисон је више био окренут прављењу и испробавању", прецизирао је Грентер.

Уколико су оба научника била тако велика, поставља се питање због чега је Едисонова репутација расла док је Теслина замирала?

Свет науке и достигнућа, нарочито гледан кроз призму историјске дистанце, није увек фер, наводи сер Џон Пендри, професор физике на Империјал колеџу у Лондону.

Џозеф Свон измислио је сијалицу у Њукастлу у исто време када је Едисонов изум угледао светлост дана у Њујорку. Слава је припала Едисону.

„Није довољно имати идеје. Као инжењер, морате добро знати шта је практично. Тежи део посла је да ли је оно што сте замислили могуће извести уз помоћ технологије која вам је доступна", објаснио је Вил Стјуарт са Краљевског института за инжењерство и технологију.

Тесла је био бриљантан ум, али је неуморно инсистирао на некој идеји, попут бежичног преноса енергије, упркос томе што је другима то деловало неизводљиво. Едисон је, пак, био интензивног карактера, могао да придобије људе и идеје претвори у производ.

Историја одређује ко ће бити упамћен

Данас је Алберт Ајнштајн много познатији од Хендрика Лоренца, иако неки историчари науке Ајнштајна виде као научника који је распетљао дилеме које је оставио Лоренц.

„Постоји елемент недокучивости код Теслиних проналазака", истакао је Грентер.

Едисонова сијалица, Фордов аутомобил или компјутерски производи које су направили Бил Гејтс и Стив Џобс потпуно су употребљиви и можемо их видети.

Теслино презиме носи јединица за магнетно поље, славе га и у Србији и у Хрватској.

„Штребери" га обожавају. По њему је назван рок бенд и кратер на Месецу.

Умро је у хотелској соби потпуно без новца.

Слава коју имају Ајнштајн или Едисон и даље му измиче.