субота, 11.08.2012, 19:56 -> 00:51
štampajГања зубате рибе широм света
Да нема ових спектакуларних фотографија и снимака на каналу „Енимал пленет“, све би вероватно остало на нивоу риболовачке приче. И локалних легенди. Овако, Џереми Вејд може да се хвали да је савладао готово свако оштрозубо речно чудовиште на свету, а ми разрогачених очију само да потврдно климамо главом.
Нека су величине коња, а нека вас могу паралисати електро-шоком од 500 волти! Поједина нападају само међуножје, попут зубатог пакуа са Папуе Нове Гвинеје.
У дубинама наизглед мирољубивих река широм света живе оштрозуба, љигава створења застрашујућег изгледа, која утерују страх у кости локалном становништву и терају га да испреда страшне приче о „грозним подводним комшијама".
Али за неустрашивог британског документаристу Џеремија Вејда, са канала Енимал пленет, изазов је тиме само већи. Јер он игнорише „конвенционалну мудрост" и трага за најгорим слатководним аждајама, само да би проверио да ли су стварно ужасавајућа како се прича.
Овај авантуриста се, снимајући нови серијал емисија „Речна чудовишта", хватао у коштац са огромним ражама, рвао са јапанским саламандерима, чак и пливао са гигантским индијским сомом, тешким 75 килограма.
Џереми истиче да оно што га тера није само жеља да види до сада невиђено, већ и да развије свест код људи да је човек овим речним створењима много већа претња него обрнуто.
Он тврди да је савршено морско чудовиште „велико и необично" – изгледа баш као да не би требало да живи било где близу људи.
„Прво га треба наћи, али искључиво ради очувања. Не можете очекивати од људи да брину о нечему за шта и не знају да постоји", објашњава Вејд.
„Већину ових животиња ТВ публика никада видела није, јер о њима не можете направити стандардну природњачку емисију захваљујући слабој или непостојећој видљивости у већини слатких вода. Најлон за пецање је само средство за хватање. Када их погледам, враћам их у вoду."
„Иако су према мишљењу многих опасна за људе, ова створења нису схваћена – само у случају да им неко нападне младунце напашће људе. Као врхунске грабљивице, она су заправо добар индикатор здравља наших река, о чему би сви требало да водимо рачуна. Мимо личних интереса."
Ништа горе од јегуље
На питање шта је најгоре са чим се сусрео, и поред опасних зуба, отровних крљушти и „праисторијске" величине, издваја електричну јегуљу.
„Не изгледају много грозно, али њихови шокови од 500 волти су довољно јаки да вас парализују, и ако паднете лицем у воду, то је то! Чуо сам приче да су се обмотавале људима око груди и покушавале да им електро-ударима зауставе рад срца."
Овај бивши учитељ, који има и бечелор природњачку диплому са Универзитета „Бристол", каже још да је било случајева када није могао да нађе рибу иза које стоји легенда.
„Сумњао сам у гунч сома у Индији. Сниматељ и ја нисмо спавали данима док нисмо нашли овог капиталца. А пре пар година ми је још већи примерак покидао најлон о оштру стену. Наш подводни камерман ми је рекао да је видео рибу величине коња!"