И слонови преду?!

Најдубљи тонови гласова слонова могу се чути на удаљености од десет километара, а научници су сада открили како их производе, објавила је америчка телевизија Ен-Би-Си (NBC).

Те гласове слонови производе на исти начин на који људи говоре, пропуштањем ваздуха кроз гласне жице. Слонови, међутим, могу произвести далеко ниже тонове него људи јер су гласне жице слонова осам пута дуже. Главне компоненте тих звукова имају фреквенцију нижу од 20 херца - исувише ниску да би их људско уво регистровало.

Постоје два начина на који се гласне жице покрећу и производи глас.

Први је активна контракција мишића - мишићи грла се скупљају и скраћују чиме се ствара вибрација гласних жица. Тако мачке преду.

Други начин је покретање гласних жица ваздухом из плућа, начин на који људи говоре и певају.

Кристијан Хербст и његове колеге са Универзитета у Бечу истражили су како слонови стварају звук на једној животињи која је угинула природном смрћу у берлинском зоолошком врту.

Истраживачи су његов гркљан поставили на цев кроз коју су пропуштали влажан и топао ваздух како би имитирали дисање. Ако би се на тај начин добиле вибрације које се поклапају са нискофреквентним сигналима живих животиња, налази би подржали претпоставку да вибрацију гласних жица код слонова ствара пропуштање ваздуха из плућа. У супротном би било доказано да слонови гласове производе методом предења.

Већина вибрација се поклопила, што, ипак, не искључује предење у потпуности, мада наговештава да се нискофреквентни звуци највероватније стварају на исти начин као што настају звуци које људи производе.

Разлике у величини животња доносе импресиван распон фреквенција звукова - од слоновских, испод 20 херца, до слепих мишева који могу да пиште и изнад 110.000 херца.

Људске гласне жице производе звукове фреквенције од 50 до 7.000 херца, већином у распону од 300 до 3.400 херца.

„Још ми је фантастично то што ми људи можемо да учинимо са овим системом", рекао је Хербст. „Упоредна анатомија истог система код различитих животиња може научницима помоћи да схвате како се глас уопште развијао."

„Видимо варијације у анатомији гркљана... Природа обично има добар разлог да се досети благих варијација", истакао је Хербст.