Севернокорејци не знају да је Џексон умро?

Двојица новинара британског таблоида Сан, Алекс Пике и Симон Донс, представљајући се као пословни људи, провела су седам дана у Северној Кореји и у репортажи о посети овој земљи пишу да у Пјонгјангу не знају да је Мајкл Џексон умро.

У Северну Кореју ушли су захваљујући томе што су визе добили преко контакта у Кини, при чему су навели лажне пословне адресе и направили лажне имејлове.

Они пишу да су их на севернокорејској граници дочекали војници, а потом су кренули према граду Синуијуу. Успут су видели шестоспратнице дуж обале реке, које су из суседне Кине изгледале веома лепо, а изблиза, све су биле без прозора и празне.

Њихову градњу наредио је бивши лидер Ким Џонг-ил како би у Кини имали утисак да се у Северној Кореји живи добро, а како наводе новинари таблоида Сан, многи људи ту умиру од глади.

Уз реку у близини границе су стражарска места у којима су 24 сата дневно војници. Они имају наређење да пуцају на свакога ко покуша да побегне у жељи за бољим животом.

Земља у којој се нико не смеје? 

Долазак у град Синуију, који је мање од два километра удаљен од Кине, за новинаре је био попут доласка на другу планету. Град је био прљав и пуст, без назнака да ту постоје трговине или ресторани.

Ту су сиве владине зграде и смеђи стамбени блокови, док локални становници на реверима носе знаке с ликовима бивих вођа, Кима Џонг-ила и његовог оца Кима Ил-сунга, а ходају полако и круже улицама. Нико се не смеје.

Док је аутобус, у којем су била двојица новинара, пролазио кроз град, многи су стајали и зурили у прозоре аутобуса.

Двојица новинара су затим села у воз из четрдесетих година прошлог века и запутила се ка 320 километара удаљеном Пјонгјангу, за шта им је требало шест сати путовања. Успут су видели људе који су радили у пољима док им је вода била до колена. Махали су им из воза, али им нико није узвратио.

„Шпијунски" пети спрат

На свом путу су закључили да су у сваком малом граду или селу, без обзира на његову величину, шарени мозаици Кима Ил-сунга и Кима Џонг-ила.

Новинари су упозорени да би њихови разговори у собама могли бити прислушкивани, још пре него што су стигли у хотел „Јангакдо". Здање од 47 спратова један је од два хотела у Пјонгјангу које режим користи за смештај туриста.

Они посебно воле овај хотел, јер је на таквој позицији да нигде не можете отићи без надзора, а за сваки случај у близини наоружани стражари, пише у репортажи.

Кад су новинари стигли, били су ужаснути призором у фоајеу хотела, будући да је дивовска корњача ту пливала у малом акваријуму.

Хотел, изграђен 1995, има шест лифтова, али ни у једном нема дугме за пети спрат, где наводно живи особље. Међутим, има оних који су уверени да су на петом спрату шпијуни који прислушкују разговоре гостију.

Свака соба има телевизор. Емисије на једном каналу испуњене су прорежимском пропагандом, укључујући неколико сати снимака новог челника Кима Џонг-уна.

Хотелски бар је изненађујуће добар и у њему је пиво поприлично повољно. Особље је глатко одбило напојницу новинара, а уместо кусура дали су им жвакаће гуме.

Мајкл Џексон умро? 

У репортажи се још наводи да на сам помен имена бившег лидера Кима Џонг-ила, који је умро у децембру прошле године, многи људи у Северној Кореји бризну у плач од жалости, а свакодневно хиљаде људи полаже цвеће пред његов огромни бронзани кип.

Упркос очајникој борби против „злих" западних обичаја, ресторан „младих" у Пјонгјангу нуди хамбургер и пицу. Иако особље тврди да су хамбургери направљени по узору на оне у „Мекдоналдсу", новинари тврде да месо у њима није говедина.

Један од водича, након што су га питали нешто о Америци, стиснуо је шаке и повикао „Доле Америка". Сва три водича су волела музику „Битлса", али је невероватно да нико од њих није чуо за Џона Ленона, Ринга Стара, Пола Макартнија и Џорџа Харисона.

Британски новинари су пренели и куриозитет да је западна звезда за коју су чули био Мајкл Џексон, али су се шокирали вешћу да је мртав.

„Радите још јаче"

Док милиони Севернокорејаца гладују и преживљавају на пиринчу и кромпиру, путници у главном граду чекајући возове гледају у светлуцаве позлаћене предмете и предивне пропагандне слике и мурале.

Метро у Пјонгјангу, како се тврди, има две линије и 17 станица, али се верује да стаје након три станице. Само привилеговани чланови странке могу се возити у зеленим и црвеним источнонемачким возовима, од којих су на многим још увек графити на немачком.

Колају и гласине да власт, уз помоћ глумаца, пуни станице у метроу у време када долазе организоване туристичке групе, јер обични грађани не могу себи приуштити путовање.

За већину од 24 милиона становника живот је стална борба. Нико у Северној Кореји не исплаћује плату. Радници уместо тога добијају имовину, готово увек празан стан, без електричне енергије.

Већи део Пјонгјанга урања у мрак већ у 23 сата, само кипови двојице вођа константно светле. Мање од један одсто Севернокорејаца има аутомобил, тако да нема саобраћајних гужви.

Али, зато градовима и селима патролирају плави комбији с разгласима из којих се ори: „Радите још јаче", сведоче новинари таблоида Сан.