Пронађена скривена Да Винчијева фреска?

Италијански истраживачи тврде да су пронашли трагове монументалног дела Леонарда да Винчија (1452-1519), изгубљеног пре 400 година, у сакривеном зиду у једној палати у Фиренци.

Трагови прикупљени помоћу сићушних сонди провучених кроз рупе у зиду који прекрива фреску у раскошном холу фирентинске градске већнице "Palazzo Vecchio", садрже исти црни пигмент који је ренесансни мајстор користио и приликом рада на Мона Лизи, навеле су данас вође овог пројекта, преноси АФП.

Истраживање је покренуто на иницијативу Мауриција Серачинија, професора историје уметности на Универзитету у Сан Дијегу, који је био инспирација Дену Брауну за једног од својих јунака у бестселеру „Да Винчијев код".

„Ови подаци су веома охрабрујући", рекао је Серачини, који у потрази за изгубљеном Да Винчијевом фреском користи најсавременију технологију.

„Иако смо и даље у прелиминарној фази истраживања и остаје нам да још много тога обавимо како бисмо решили ову мистерију, подаци потврђују да смо на правом путу", додао је Сарачини.

Сонде су у сакривеном зиду откриле и црвени лак и смеђи пигмент, као и шупљину између старог и новог зида.

Обраћајући се новинарима на конференцији за штампу у Фиренци, историчари су истакли да њихово истраживање још увек није „стопостотно" потврдило постојање фреске и да је неопходно обавити додатне хемијске анализе.

Верује се да је Да Винчи почео да ради на фресци „Битка код Ангијарија", за коју неки тврде да је његово највредније дело, 1505. године, али да је никада није завршио због проблема са уљаним бојама.

Приликом реновирања просторије, један други велики италијански мајстор, Ђорђо Васари, добио је задатак да на том истом зиду наслика своју фреску „Битка код Марчана".

Серачини верује да Васари (1511-1574) није желео да уништи Да Винчијево дело, те да га је уместо тога прекрио новим зидом од опеке на којем је потом насликао своју фреску. Своју теорију поткрепљује чињеницом да један војник на Васаријевој фресци држи малу заставицу с поруком „Ко тражи, тај и нађе".

Истраживање, које је делом финансирало Друштво Националне географије у Вашингтону, прошле године је изазвало бројне контроверзе и чак је било предмет полицијске истраге, јер су истраживачи направили шест малих рупа у Васаријевој фресци како би допрли до сакривеног зида.

Наиме, поједини стручњаци успротивили су се пројекту тврдећи како нема смисла уништавати једно уметничко дело на темељу нагађања да се испод њега можда налази друго.