Љубав чува старе занате

Због слабог интересовања младих, у Србији нестају бројни традиционални занати.

У Удружењу старих, уметничких заната и домаће радиности, које окупља 250 занатлија из Србије, покушавају да од заборава отму многе древне вештине.

Циљ је унапређење старих заната, али и образовање оних којима би прављење уметничких рукотворина могло да буде и трајни извор прихода.

Владимир Минчић се грнчарством бави више од 30 година. Традицију обликовања глине наследио је од свог деде.

„За сада немам ниједног ученика, а нема ни интересената. Свима је интересантно на први поглед. Млади људи неће да раде, више воле виртуелни свет на компјутеру, нестварне ствари, а овде, када се сударе са реалношћу, када налете на први проблем, одустају", рекао је Владимир.

Иако су многима хоби, стари и уметнички занати могу бити и животни позив. Диплому Факултета политичких наука, једна ткаља заменила је разбојем. Сматра да би очувању старих заната, али и самим занатлијама умногоме могла да помогне и држава.

„Држава би требало да помогне. Основне сировине са којима радимо, требало би да набављамо повољније, да се смање дажбине и да имамо стално продајно место где ћемо пласирати производе. У Европи колеге које се баве старим занатима заштићене су на неки начин", рекла је Милица Ђокић из Удружења уметничких заната Београд.

„У неким земљама, занати чак добијају месечну новчану накнаду од државе као стимуланс што се уопште баве тим занатом и онда се на тај начин стимулишу и млади да наставе традицију", додала је Ђокићева.

Производима које ствара техником ручног обликовања стакла, коју је научила од мајстора из Италије, Ирена издржава четворочлану породицу. Заинтересованост људи да науче ову врсту заната је велика.

„Често се јављају људи, а проблем је што немам услове да подучавам, зато што ја и супруг радимо код куће у једној соби, а баш има интересената. Волела бих да моја деца, уколико буду имала жељу, наставе ову традицију", каже Ирена Бурсаћ.

Иако је чињеница да су пиротски ћилими, лицитарско срце, шумадијски вез, различито посуђе од глине, нашли пут и до купаца широм света, на евиденцији службе за национално запошљавање у овом тренутку не постоји ниједна особа са звањем грнчар, вуновлачар, содаџија. Осим једног незапосленог јорганџије, у овом тренутку посао тражи и око 2.000 ткаља.