Kuvar se izvinjava zbog otrovne bunike

Slavni britanski kuvar, Entoni Voral Tompson, izvinio se pošto je greškom preporučio potencijalno smrtonosnu biljku za pripremanje salate.

Kuvar i TV voditelj rekao je jednom magazinu da je vrsta bunike huoscuamus niger izvrstan dodatak letnjim obrocima. Kako kaže, ta biljka raste svuda, a navodno su je koristili i stari Grci i Arapi zbog njenih anestetičkih svojstava.

Njegove tvrdnje, međutim, nisu tačne, pošto je ta biljka toksična i može da izazove halucinacije, grčeve, povraćanje a u ekstremnim slučajevima i smrt. 

 

Voral Tompson je pobrkao tu buniku sa drugom, koja ima slično ime i bogata je vitaminom C.

A da su bunike bile opasne kroz istoriju, i da se za njihovu toksičnost i ranije znalo, govori podatak da je Hauli Harvi Kripen, prvi zločinac uhvaćen uz pomoć bežičnih sredstava komunikacije, početkom 20. veka, bunikom otrovao i usmrtio svoju suprugu.

Veruje se da je bunika bila glavni sastojak otrova koji je popio Romeo u Šekspirovoj drami "Romeo i Julija".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 07. мај 2025.
16° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом