Džulijan Asanž - najopasniji beskućnik sveta

Asanž, koji se nalazi od 2012. godine u ambasadi Ekvadora u Londonu, najavio je da će se predati britanskim vlastima ukoliko komisija UN presudi da je legalno uhapšen, jer dalje žalbe ne bi imale značaja.

Inače, UN su "upletene" u ceo slučaj nakon što je tvorac Vikiliksa 2014. godine podneo tužbu protiv Švedske koja ga tereti za silovanje i Velike Britanije koja ga je "nezakonito lišila slobode".

Asanžu je nakon zahteva Švedske za izručenje utočište pružila ekvadorska ambasada u Londonu, gde se nalazi od juna 2012. godine.

Džulijan Asanž, kojeg su pojedini publicisti opisali "kao najopasnijeg čoveka sveta", sasvim je osobena ličnost, po načinu života, preokupacijama, manirima, školovanju, čak i po uslovima u kojima je odrastao.

U intervjuu Njujorkeru leta 2010. godine, Asanž je izjavio da se zalaže za "naučno novinarstvo", odnosno situaciju koja bi bila drugačija od postojeće u kojoj čitaoci nisu u mogućnosti da provere ono što čitaju, a što može biti plod zloupotrebe.

"Kada vlade prestanu da muče i ubijaju ljude, kada korporacije prestanu da zloupotrebljavaju pravni sistem, tada će, možda, doći vreme da se postavi pitanje odgovornosti boraca za slobodu govora", istakao je Asanž.

Ekvador i Švedska su se, posle šestomesečnih pregovora, u januaru sporazumeli da bi Asanž mogao da bude podvrgnut ispitivanju.

Njegova strahovanja, razumljivo, plod su pretpostavke da će ga Stokholm izručiti SAD, zbog obelodanjivanja poverljivih vojnih i diplomatskih dokumenata, što bi izvesno dovelo do procesa protiv njega.

Asanž je uostalom sam naglašavao da više ne veruje u pozitivan ishod svog slučaja, te da strahuje da ga SAD neće pustiti na miru zbog onoga što je učinio.

"Moguće je da sam osuđen na smrt", istakao je Asanž.

Vikiliks - "Vikipedija bez cenzure"

Asanž je postao globalno poznat 2010. godine, pošto je 28. novembra Vikiliks obelodanio više od 251.000 diplomatskih depeša, odnosno prepisku između Stejt departmenta i diplomatskih predstavništava SAD širom sveta.

Taj materijal sadržao je čak 40 odsto poverljive građe, a više od šest odsto tajnih dokumanata.

I prethodno su njegove aktivnosti izazivale ozbiljnu glavobolju zvaničnika i njihovih službi, poput situacije kada se pojavio "slučaj apač", koji su Asanž i njegovi saradnici nazivali "Projekat B".

Radilo se o video zapisu iz kokpita američkog helikoptera "apač" na kojem se vidi kako američki vojnici 2007. godine, u Iraku, iz vazduha hladnokrvno ubijaju 18 civila, među kojima i dvojicu novinara Rojtersa.

Asanž je Vikiliks osnovao 2006. godine, a sa radom je počeo januara 2007. godine, a osnivač je opisuje kao "Vikipediju bez cenzure".

Prvi objavljeni dokument optuživao je vlasti Somalije zbog angažovanja kriminalaca za obavljanje likvidacija. Verodostojnost ovog dokumenta odmah je osporena.

Sajt Vikiliks dnevno je obelodanjivao 10.000 stranica dokumanata, diplomatskih depeša koje se od tada nisu skidale sa naslovnih strana novina širom sveta, od "prljavih poslova" u svetskoj diplomatiji, pa do zločina, ili tračeva.

Tako je obelodanjena građa o ubistvima u Keniji, potom odlaganju otrovnih materija na tlu Afrike, kompromitujuća prepiska banaka, materijali o dejstvima SAD u Iraku, Avganistanu, ili o prilikama u Gvanatanamu.

Za svoj rad Asanž je primio mnoge nagrade i priznanja.

Interpolova poternica za Asanžom raspisana je 30. novembra 2010. godine, a 7. decembra Britanci su ga uhapsili, na osnovu zahteva Švedske. U toj zemlji on je optužen zbog navodnih prestupa seksualne prirode.

Švajcarska banka, blokirala je njegova sredstva, decembra 2011. godine sa obrazloženjem da prijavljeno mesto boravka ne odgovara istini, dok su "Masterkard", "Viza", "Pejpal", kao i "Benk of Amerika" onemogućavale priliv sredstava Vikiliksu.

Prema tvrdnjama Asanža u najboljim vremenima Vikiliks je dnevno dobijao i do 85.000 britanskih funti.

"Andergraund"

Tek kada se pojavila njegova biografija negde na samom kraju 2010. godine, na šta je Asanž bio primoran kako bi olakšao finansijske prilike, postalo je jasno da je on čuveni haker Mendaks, čiji je životni put opisan u knjizi Sjulet Drajfus "Andergraund".

Rođen je jula 1971. godine u Taunsvilu, Kvinsland, Australija, gradu smeštenom na severoistočnom priobalju Australije.

Nedaleko od Taunsvila, nekih osam kilometara, na izlazu iz klivlandskog zaliva nalazi se ostrvo Magnetik, na kojem je Asanž u izgleda pomalo idiličnim okolnostima, u prirodi, proveo znatan deo detinjstva. Magnetik je zeleno tropsko ostrvo površine pedesetak kilomatara, poput recimo Lastova.

Pošto su se njegovi roditelji razveli, kada je imao osam godina, a majka se ponovo udala, usledio period selidbi, zbog borbe za starateljstvo nad decom.

Navodno, čak 37 puta se selio sa majkom i braćom do 14. godine. I takav način života kao da je postao njegova sudbina. Promenio je niz škola i fakulteta. Studirao fiziku, matematiku, filozofiju, čak i neurologiju.

Hakerske grupe

Rano se zainteresovao i za računarstvo. Već u šesnaestoj godini bio je osnivač hakerske grupe "Međunarodni podrivači".

Kako je insistirao u potonjim objašnjenjima, imali su strog kodeks, koji je podrazumevao da je nedopustivo razaranje sistema u koji su uspeli da provale, kao i ma kakva promena nađenih podataka.

Hapšen je još kao tinejdžer zbog upada u sisteme univerziteta, telekomunikacione kompanije "Nortel", čak i Pentagona i NASA.

Upamćeno je da se oktobra 1989. godine, uoči lansiranja svemirskog broda "Atlantis", na monitorima NASA iznenada pojavio natpis imena hakerske grupe "Crvi protiv atomskih ubica". Asanž je bio jedan od šestorice tinejdžera privedenih tim povodom.

Iako je proces okončan samo novčanom kaznom od 2.100 dolara, pošto je optužba, ma koliko ozbiljna i obuhvatna, napomenula da nije bilo zlonamernosti u Asanžovim ativnostima, posledice su ipak bile ozbiljne. Dužina procesa i težina čitave situacije doveli su ga do nervnog sloma. Potpuno rastrojen, izvesno vreme živeo je čak i kao beskućnik.

Kasnije, tokom devedesetih, posvetio se izgradnji baze podataka jedne asocijacije koja se bavila problematikom starateljstva u Australiji. Imao je jasan lični motiv, jer je vodio borbu za sina kojeg je dobio sa osamnaest godina.

Verovatno poučen iskustvima, nastojao je da se uklopi u društveno prihvatljive okvire. Tako je bio među osnivačima preduzeća čiji su domen bile internet usluge.

Nemiran duh odveo ga je na brojna putovanja. Kao beskućnik proputovao je Aziju, a živeo u Keniji, Tanzaniji, Belgiji, Švajcarskoj i na Islandu.

Vikiliks- suprotstavljanje ilegalnim režimima

Kada je okupljao grupu sa kojom je osnovao Vikiliks svoju nameru je tumačio kao suprotstavljanje režimima poput Kine, Rusije i zemalja centralne Azije, a potom isto tako i ma kakvog ilegalnog i nemoralnog ponašanja vlada odnosno kompanija, "uključujući i američku vlast". Kasnije se ispostavilo da je najviše pikanterija bilo je vezano za SAD i njihovu politiku.

U utočištu u ambasadi Ekvadora u Londonu boravi duže od tri godine, od juna 2012. godine.

Bredli Čelsi Mening, koji je kao vojno lice dostavio Vikiliksu 250.000 dokumenata čije je obelodanjivanje potom proslavilo Asanža, sredinom 2013. godine osuđen je na 35 godina zatočeništva.