Bombardovanje Beogradskog univerziteta

Na početku rata, Beograd je svakodnevno bombardovan, a prve bombe pale su upravo na Kapetan Mišino zdanje čiji je rektor bio Đorđe Stanojević od 1913. do 1921.

Kao prvi čovek ove naučnoobrazovne institucije, u neverici da neprijatelj razara civilne i javne objekte, smogao je snage, otvoreno izlažući svoj život opasnosti, da dokumentuje ruševine Beogradskog univerziteta.

Stanojevićeva fotomonografija Le bombardement de l'Université de Belgrade (Bombardovanje Beogradskog univerziteta), koja sadrži 21 sliku ruiniranog Univerziteta, objavljena je 1915. godine u Parizu, a kasnije je prikazana na savezničkim izložbama sa ratnom tematikom u Parizu i Londonu.

Predgovor je napisao uvaženi naučnik, fizičar Lisjen Poenkare, tadašnji ministar za visoko obrazovanje u Francuskoj, izrazivši pre svega duboko saosećanje zbog uništavanja obrazovnih institucija jednog mladog društva koje je tek počelo u tom smislu da se razvija.

Poenkare odaje priznanje Stanojeviću na impresivnim fotografijama koje je napravio, koje izazivaju nevericu i gnev kod iskrenih poštovalaca nauke.

Austrougarske vojne snage nisu imale milosti prema zgradi Univerziteta, pa su bombama, granatama i šrapnelima sa Dunava i Save svakodnevno obasipale prvu srpsku visoku školu, koja je za njih predstavljala mesto sa koga se širi srpska propaganda, dok je, prema Stanojevićevim rečima, to bilo mesto na kome se stvara i jača identitet jedne nacije, ali i neguje ideja o razvijanju moderne Srbije.

U bombardovanju je razorena i laboratorija za eksperimentalnu fiziku, u kojoj se nalazila sva oprema koju je Stanojević koristio u radu sa studentima.

Fotomonografijom, kako na slikama, tako i u predgovoru i samom tekstu koji je napisao, Stanojević je izrazio očigledno nemirenje sa činjenicom da nauka usavršava oružje koje se koristi za uništavanje njenih plodova, a u ovom slučaju to je učinila jedna sila koja sebe naziva moralnom i koja ističe da ima humani odnos prema centrima najvećih čovekovih naučnih dostignuća.

Vidno ogorčen, ali ipak optimističan, Stanojević je fotografijama poručivao da će iz ruševina Beogradskog univerziteta ponovo izrasti neki novi stubovi na kojima će se u budućnosti temeljiti i graditi srpska nauka, a isto uverenje izražava i sam Poenkare ističući spremnost francuskih prijatelja, koji vrednuju iste ideale, da pomognu.

Fotografija predstavlja samo jedan segment onoga čime nas je Stanojević zadužio.

Đorđe Stanojević, jedan od velikana srpske nauke s kraja 19. i početka 20. veka, doprineo je razvoju i popularizaciji mnogih naučnih oblasti poput elektrifikacije, astronomije, fizike i vazduhoplovstva.

Potrebu za širenjem i deljenjem naučnih saznanja i dokumentovanjem društvenih prilika s jedne strane, i ljubav prema umetnosti s druge strane, spojio je i izrazio u naučnoj i dokumentarnoj fotografiji. U vreme kada je stvarao, njegov uspeh nije odmah prepoznat u Srbiji, ali je kasnije proglašen za jednog od naših najproduktivnijih fotografa.

Prvenstveno je zaslužan za uvođenje fotografije u srpsku nauku, a smatra se i vrsnim umetnikom dokumentarne fotografije.

Virtuelna izložba "Rektor koji je osvetlio Beograd", koju je priredila Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", nudi sveobuhvatnu sliku Stanojevićevog doprinosa u raznim naučnim oblastima.