Granica u plamenu

Desetine projektila ispaljenih iz višecevnih raketnih bacača pale su na položaje pobunjenika na granici Libije i Tunisa, koje već nedeljama predstavlja ključni logistički put za snabdevanje ustanika. NATO je saopštio da će vazdušni udari potrajati sve dok se ne okonča nasilje u toj zemlji.

"Iako se nije pojavio u javnosti od subote, kada mu je u napadu NATO avijacije ubijen sin, a rezidencija svedena na gomilu ruševina, libijski lider Moamer Gadafi je živ", rekao je šef američke Centralne obaveštajne agencije Leon Paneta.

Paneta je, takođe, potvrdio da se Gadafi nalazio u zgradi tokom napada, ali nije povređen u napadu.

Šef najčuvenije od ukupno 16 američkih obaveštajnih službi, međutim, nije komentarisao uticaj sukoba u Libiji na radikalne islamiste u severnoj Africi, ali je Francuska saopštila da je oružje iz tog sukoba dospelo u ruke grupa koje imaju vezu sa lokalnim ogrankom Al Kaide.

Oružje je, navodno, dospelo do Malija, ali se Francuzi nisu izjašnjavali da li je to naoružanje do radikalnih islamista dospelo iz arsenala pobunjenika ili Gadafijevih snaga.

Pobunjenici u zapadnoj Libiji su saopštili da su Gadafijeve snage ispalile na desetine raketa na puteve i omele snabdevanje iz Tunisa. Sukobi se vode oko graničnog prelaza Duheiba, koju sada kontrolišu pobunjenici, mada je to mesto u prethodnih nekoliko dana u više navrata menjalo "ruke".

Francuski ministar inostranih poslova Alen Žipe je izjavio da međunarodne snage pokušavaju bombardovanjem strateških ciljeva u Libiji da oslabe, a ne da ubiju Gadafija.

"Naš cilj nije da ubijemo Gadafija", izjavio je Žipe francuskom kanalu Frans 24, ističući da je smrt jednog od Gadafijevih sinova "kolateralna šteta", preneo je AFP.

"Mi gađamo vojne ciljeve u Tripoliju u pokušaju da oslabimo Gadafijev režim, koji se surovo bori protiv pobunjenika, koje Francuska priznaje", rekao je šef francuske diplomatije.

Pariz: Akcija će trajati nekoliko nedelja

Žipe je naveo da nema reči o tome da su se međunarodne snage "zaglavile" u Libiji i dodao da se nada da akcija neće trajati više od nekoliko nedelja, odnosno, najviše nekoliko meseci.

"Mi izvodimo napade da bismo destabilizovali Gadafijeve vojne sposobnosti i u isto vreme tražimo način da se postigne političko rešenje", istakao je Žipe i dodao da napadi neće prestati dok Gadafijevi kapaciteti ne budu neutralizovani.

Žipe je odbacio Gadafijev predlog o prekidu vatre, jer smatra da bi to moglo da dovede do podele zemlje na istočni i zapadni deo, insistirajući na tome da Gadafijeve snage treba da se povuku iz gradova koje su okupirale.

U međuvremenu, Turska je zaoštrila stav prema režimu u Tripoliju i traži da se Gadafi povuče sa vlasti i da napusti zemlju.

"Mi želimo da Gadafi odmah napusti Libiju i da preda vlast - radi njega lično i radi budućnosti njegove zemlje - kako bi se izbeglo dalje krvoproliće, suze i razaranja", izjavio je premijer Tajip Erdogan, prenose turski mediji.

Vlada u Ankari, koja je godinama imala prijateljske odnose s režimom u Tripoliju, očigledno sada zaoštrava ton prema Gadafiju. To potvrđuje i nedavna odluka da privremeno zatvori ambasadu u Tripoliju, što je objašnjeno bezbednosnim razlozima.

Za razliku od Francuske i Italije ona još nije priznala prelazni Nacionalni savet u Bengaziju, ali sa njegovim predstavnicima održava kontakte.

U Ankari, koja je pokušavala da posreduje između režima i pobunjenika, sada ističu da je odlazak Gadafija "neizbežan" u ime "libijskog naroda, teritorijalnog integriteta i mira".

Turska se zalaže za prekid vatre u Libiji, uspostavljanje koridora i zona bezbednosti za doturanje humanitarne pomoći i na kraju za otvaranje političkog dijaloga.

Turska je, inače, oštro kritikovala bombardovanje Libije, koje su od 19. februara predvodili Francuska i Britanija i ona ne učestvuje u vazdušnim napadima. Ipak, Ankara sa šest brodova kontroliše embargo na uvoz oružja i preduzela je i nekoliko humanitarnih operacija.