Klimatske izbeglice

Za manje od deset godina, u svetu će biti više od 50 miliona "ekoloških izbeglica", odnosno, ljudi koji beže od katastrofalnih životnih uslova, poruka je Američkog udruženja za unapređenje nauke. Manjak i skupoća hrane motivisaće ljude na proteste i migracije ka severu, upozoravaju stručnjaci.

Do 2020. godine na svetu će biti 50 miliona "ekoloških izbeglica", odnosno, onih koje će pod dejstvom klimatskih promena migrirati u severnije oblasti, poruka je godišnjeg skupa Američkog udruženja za unapređenje nauke.

"Kada ljudi ne žive u podnošljivim uslovima, oni migriraju", upozorila je profesorka Kristina Tirado sa Univerziteta Kalifornije.

Južnoevropske zemlje već se suočavaju s naglim povećanjem onoga što je godinama bio spor, tvrde stručnjaci, ali i upozoravaju na uporan priliv migranata iz Afrike koji rizikuju i živote da bi prešli Gibraltarski moreuz i iz Maroka stigli do Španije ili da bi na improvizovanim plovilima dospeli iz Tunisa i Libije do Italije.

Stručnjaci ističu da su, uz mnoge političke i religijske faktore, manjak i skupoća hrane ono što motiviše stanovništvo na proteste i pojačane migracije na sever.

Ljudi koji, zbog suše, erozije i ekoloških problema, više nemaju uslove za život u svojim zemljama prinuđeni su na selidbu, naglašavaju stručnjaci.

Uticaj na bezbednost u ishrani

Na skupu se govorilo i o negatvnom uticaju klimatskih promena na prehrambenu bezbednost. Toplije zime, na primer, omogućavaju parazitima nosiocima bolesti useva, da prežive i na proleće ugroze rod u većoj meri nego ranije.

Povećane padavine kao, takođe, česta posledica klimatskih promena, u kombinaciji sa patogenim gljivicama, mogu dramatično da utiču na prinose i kvalitet useva.

Osim toga, poplave izazvane većim padavinama, mogu da otvore put bolestima kod domaćih životinja i prenesu ih u čovekov lanac ishrane.

Povećana koncentracija gasova sa efektom staklene bašte i drugih atmosferskih zagađivača, utiču na promenu strukture useva i otpornost biljaka na insekte i druge patogene organizme.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u zemljama u razvoju svake godine od bolesti koje potiču iz hrane i vode umre 2,2 miliona ljudi.

Profesor Juen Tod, sa Mičigenskog državnog univerziteta, ističe da je globalna ekonomska kriza potisnula pitanje klimatskih promena sa liste prioriteta vlada svetskih država.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.