Bolji odnosi dva džina

U Beloj kući, uz najveće počasti, ugošćen je kineski predsednik Hu Đintao. Najvažniji diplomatski susret, slažu se stručnjaci, a svet očekuje da Obama i Hu budu iznad neslaganja o političkim pitanjima.

Američki predsednik Barak Obama, dolazak kolege iz Kine vidi kao šansu da se postave novi temelji boljih američko-kineskih odnosa u budućnosti.

"Dok neki sumnjaju u dobrobit saradnje Amerike i Kine, ova poseta pokazuje jednostavnu istinu. Obe imaju ogromno učešće u uspehu druge strane. U isprepletanom svetu, u globalnoj ekonomiji, nacije, uključujući naše, biće naprednije i bezbednije ako rade zajedno", rekao je Obama.

Američki predsednik se osvrnuo i na ljudska prava koja čine jedno od spornih pitanja dve supersile.

"Istorija pokazuje da su društva harmoničnija, države uspešnije, a svet pravedniji kada se poštuju prava i obaveze svih nacija i svih naroda, uključujući univerzalna prava svakog ljudskog bića", napomenuo je Obama.

Kineski predsednik Hu Đintao založio se za pronalaženje zajedničkih interesa na kojima bi se buduća saradnja zasnivala.

"Kina i Amerika treba obostrano da poštuju izbor razvojnog puta i suštinske interese. Potrebno je da produbljujemo razumevanje i poverenje kroz dijalog", rekao je Hu.

Tajvan, Severna Koreja, juan...

Neslaganja oko brojnih pitanja opterećuju odnose dve zemlje. Vašington kritikuje kurs kineskog juana, zbog kojeg ima ogroman trgovinski deficit, dok Peking zamera to što američko oružje ide na Tajvan.

Dva džina se ne slažu ni po pitanju Severne Koreje, ali međuzavisnost njihovih ekonomija zahteva da se uzdignu iznad razlika.

Analitičar Kenet Libertal misli da je greška što se Kongres usresredio na kurs juana, pošto to nije srž međusobnih odnosa.

"Jako zavisimo jedni od drugih i treba bolje da razumemo šta onaj drugi radi, jer je to od obostrane koristi. Postoji mogućnost velikih kineskih investicija u američku ekonomiju i dok god znače nova radna mesta, one su dobrodošle", naglasio je Libertal.

U Kini i Americi živi četvrtina svetskog stanovništva, a njihove privrede čine trećinu globalne ekonomije.

Trgovinska razmena dve najveće ekonomije sveta je "teška" 400 milijardi dolara, dok Kina u svojim rukama drži četvrtinu američkih dugova kao najveći kupac obveznica kojima Vašington popunjava budžetski manjak.