Petenov statut o pogromu Jevreja

Lider ratne vlade u Francuskoj maršal Filip Peten lično je odgovoran za progon Jevreja u Drugom svetskom ratu, svedoči dokumentacija koju je javnosti prezentirao poznati istoričar holokausta Serž Klarsfeld.

To su veoma važna dokumenata iz 1940. godine koja je lično potpisao Peten, naslovljena "Statut o Jevrejima", rekao je Klarsfeld u nedelju u Parizu, precizirajući da se radi o uputstvima proganjanja Jevreja, pored ostalog, zabranjivanju rada u javnim službama i školama.

"Statut o Jevrejima" je pre nekoliko dana dostavljen Memorijalu holokausta u Parizu čiji su stručnjaci potvrdili istorijsku autentičnost. Dokument je dostavila osoba koja je insistirala na anonmnosti, javile su agencije.

Maršal Peten, inače ratni heroj iz Prvog svetskog rata, podelio je Francusku u Drugom svetskom ratu. On i njegov režim u Višiju su vladali sa juga Francuske, sklopivši pakt sa okupacionim nemačkim trupama, dok je severni deo zemlje bio okupiran i tamo se rađao Pokret otpora i nacistima i Petenu.

Peten i vlada u Višiju su zbog saradnje sa nacistima u periodu 1940-1944, osuđeni za veleizdaju.

Peten je umro 1951. na robiji na jednom ostrvu u Atlantiku. Njegovi zastupnici su na sudu pokušavali da ga brane tvrdnjama da je "činio šta je mogao" da olakša život Jevreja u vreme rata.

Sasvim suprotno svedoči nova istorijska građa koja je, tvrdi Klarsfeld, "pisani dokaz o ličnom angažovanju Petena u pogromu Jevreja".

Uvidom u "Statut o Jevrejima", Klarsfeld je uočio mnoštvo ličnih Petenovih beleški kojima je pooštren prvobitni sadržaj. Pored ostalog, precrtao je deo kojim su izvesne olakšice bile predviđene za naturalizovane francuske Jevreje čiji su preci u Francuskoj živeli od 1860. godine.

Klarsfeld je, takođe, naglasio da "Statut" nije pisan po zahtevu Nemaca i da, upravo stoga, "pokazuje volju vlade u Višiju da se sama stavi u službu rasističke ideologije nacista".

To je, takođe, "najnoviji dokaz zvanične politike antisemitizma Francuza u Drugom svetskom ratu, a ne samo njihovih okupatora Nemaca", rekao je Klarsfeld agenciji AP.

Francuska je u neposrednim godinama posle Drugog svetskog rata uložila velike napore da se ogradi od antisemitske politike vlade u Višiju i maršala Petena kada je u logore oterano više od 76.000 Jevreja od kojih je preživelo samo oko 3.000 lica.

Bivši francuski predsednik Žak Širak je 1995. godine javno priznao da Francuska treba da se oseća odgovornom za pogrom Jevreja u Drugom svetskom ratu, što je ocenjeno kao odstupanje od dotadašnjeg zvaničnog stava da režim u Višiju "nije sinonim francuske države".

Klarsfeld, koji je rođen u Bukureštu i čiji je otac umro u Aušvicu, posvetio je život rasvetljavanju uloge koju je Francuska imala u holokaustu.

Ima ogromnu arhivu sa više hiljada dokumenata i doprineo je hvatanju nacista širom sveta. Takođe je predsednik organizacije "Sinovi i kćeri Jevreja deportovanih iz Francuske", a 1984. je dobio Legiju časti.