Aleksandra Joksimović za RTS o novom odnosu snaga u Vašingtonu - šta čeka Trampa, a šta Srbiju

Na međuizborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama pobedu su, prema preliminarnim rezultatima, odnele demokrate koje će u januaru preuzeti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu američkog Kongresa, čime će steći kontrolu nad oba doma zakonodavne vlasti.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji ocenila je da je odluka Donalda Trampa da međuizbore predstavi kao svojevrsni referendum o sebi bila politički rizična, posebno imajući u vidu da su projekcije i ranije ukazivale na velike šanse demokrata za pobedu.

"Sada se postavlja pitanje da li je ta taktika referendumskog izjašnjavanja za Trampa bila dobra, jer sada se vidi da zapravo vrlo očigledno postoji nezadovoljstvo njegovom politikom u Sjedinjenim Američkim Državama", navela je Joksimovićeva.

Kao jedan od razloga nezadovoljstva birača izdvojila je ekonomiju, troškove života, inflaciju i cene energenata. 

Podsetila je da je Tramp tokom kampanje pokušavao da odgovornost za rast cena energenata prebaci na rusko-ukrajinski rat, ali da to nije uticalo na izborni rezultat onako kako je očekivao.

Posebno je ukazala na rezultate u saveznim državama koje tradicionalno predstavljaju uporišta republikanaca, kao i na uspeh demokratskih kandidata u pojedinim trkama za Senat.

Osvrnula se i na kampanju u Teksasu, koju je ocenila kao jednu od najskupljih u istoriji međuizbora u SAD. Pomenula je i ulogu Ilona Maska, koji je, prema njenim rečima, uložio više od 360 miliona dolara u kampanju u toj saveznoj državi.

Joksimovićeva je istakla da je demokratski kandidat Talariko u pobedničkom govoru pozvao na saradnju i poručio da politička konfrontacija nije rešenje.

"Demokrate ne treba da nastave sa konfrontacijom, već upravo suprotno, na konfrontaciju da odgovore pruženom rukom saradnje", prenela je Joksimovićeva njegovu poruku.

Dodala je da bi izborni rezultati mogli da budu važni i za pozicioniranje budućih predsedničkih kandidata demokrata, s obzirom na to da ta stranka u ovom trenutku nema jasno profilisanog lidera za naredne izbore.

Kongres može da ograniči Trampa, ali ne i da preuzme spoljnu politiku

Promena odnosa snaga u Kongresu mogla bi da utiče na Trampovu unutrašnju politiku, ali se najmanje promena očekuje u oblasti spoljne politike, ocenila je Aleksandra Joksimović.

Podsetila je da su američki predsednici često gubili podršku na međuizborima, ali da je osvajanje većine u Senatu posebno značajno jer je to, kako je navela, znatno teže nego osvajanje Predstavničkog doma.

Govoreći o mogućim ograničenjima predsednikove politike, istakla je da će demokrate imati značajan uticaj na odlučivanje o budžetu, pokretanje određenih istraga i potvrđivanje imenovanja na važne funkcije.

"Ali ono u čemu ga Kongres može apsolutno ograničiti jeste pitanje finansijskih sredstava. Dakle, uskoro će doći na temu budžet Sjedinjenih Američkih Država. Moraće oko toga da pravi kompromise", navela je Joksimovićeva.

Dodala je da Senat ima važnu ulogu i u potvrđivanju imenovanja na ključne funkcije u pravosuđu i administraciji, što bi moglo da otvori prostor za političke kompromise.

Ipak, kada je reč o spoljnoj politici, očekuje da će Tramp zadržati značajan prostor za samostalno delovanje.

Joksimovićeva je ukazala i na mogućnost da izborni poraz utiče na dalje političke poteze Trampa.

Objasnila je da se u američkoj političkoj terminologiji za predsednika koji je izgubio političku snagu koristi izraz lame duck, odnosno "hroma patka", ali da bi Tramp, prema nekim procenama, mogao da postane i angry duck, odnosno "ljuta patka".

Prema njenim rečima, to bi moglo da dovede do zaoštravanja pojedinih delova njegove politike.

Kao jedan od primera navela je migrantsku politiku, koja je, uprkos ispunjavanju predizbornih obećanja, izazvala negativne reakcije dela američke javnosti zbog načina na koji je sprovođena, posebno zbog razdvajanja dece od roditelja.

Istakla je i da je Tramp došao na vlast sa obećanjem da će biti mirotvorac, ali da su međunarodni sukobi i pitanje Irana u međuvremenu postali važan deo njegove politike.

"Verovatno će se upravo zbog toga spoljnopolitičkim temama još i više okrenuti u naredne dve godine svog mandata", ocenila je Joksimovićeva.

Ipak, očekuje da će osnovni politički kurs prema Evropi, NATO-u i drugim međunarodnim partnerima ostati u okvirima koje je Tramp uspostavio tokom prve dve godine mandata.

Ne očekuju se dramatične promene u odnosima Beograda i Vašingtona

Govoreći o tome kako će izborni rezultati u SAD uticati na saradnju Beograda i Vašingtona, Aleksandra Joksimović rekla je da ne očekuje dramatične promene u odnosima dve zemlje.

Podsetila je da je u julu potpisan strateški dogovor i da je Stejt department već saopštio da će se strateško partnerstvo nastaviti, jer je značajno za Sjedinjene Američke Države.

"U tom kontekstu ne treba očekivati velike promene u odnosima prema regionu, s tim da još jednom moramo imati tu svest da region u ovom trenutku nije u punom fokusu Sjedinjenih Američkih Država, da postoje globalne teme koje privlače mnogo više pažnje", navela je Joksimovićeva.

Istakla je da će biti važno pratiti i odnos Srbije prema Izraelu, kao i način na koji će se u narednom periodu razvijati spoljna politika Srbije u tom širem međunarodnom kontekstu.

"Ali u svakom slučaju, dakle, ne treba očekivati dramatične promene u ovim odnosima. Dakle, na Zapadu ništa novo", zaključila je Joksimovićeva.